Pamtimo je kao ikonu čije nasleđe ne nosi samo Givenchy haljine, već i tišinu humanosti, nežnost otpora i nepokolebljivu eleganciju duše – Audrey nije samo igrala uloge, nego je i živela kroz iste.
Svet još uvek ne zaboravlja njeno milo lice, nežan, ali neumoljivo iskren pogled. Krhku i ženstvenu figuru, ali sa snagom koja je jača od vetra koji ruši sve pred sobom. Audrey Hepburn bila je epilog jednog burnog veka. Inspiracija je, ne samo zbog male crne haljine ili bisernog osmeha iza naočara u Breakfast at Tiffany’s, već zbog svoje kompleksnosti i tihog herojstva koje je oblikovalo njen život, stil i misiju.
Devojčica u ratu, žena u miru
Te 1929. godine u Briselu rodila se devojčica čije je detinjstvo proticalo između internata u Engleskoj i ratnih ruševina u Holandiji. Kada su nacisti okupirali njenu zemlju, imala je svega jedanaest godina. Glad, hladnoća, smrt bližnjih, sve je ovo malena Audrey proživela. Baletske cipelice zamenila je tajnim nastupima na okupljanjima pobunjenika. Postojale su glasine da je tokom rata, prenosila poruke i pomagala ranjenicima. Iako nikada nije potvrđeno, to je još jedan segment u njenoj biografiji: krhka figura koja je između baletskih pirueta možda nosila teret daleko većih tajni od onih koje je pokazala pred kamerama. Nije želela da bude heroina, ali jeste bila svetionik. U najtežim danima izgubila je i san o karijeri balerine jer je njeno telo, koje će kasnije krasiti najprefinjeniji komadi visoke mode, bilo premršavo i suviše slabašno. Ipak, iz tog gubitka rodila se nova snaga u vidu glume, umetnosti koja joj je dala glas.
Glas koji je zauvek obeležio filmsku istoriju
Uloga u filmu Roman Holiday donela joj je priznanje koje mnoge glumice čekaju celog života – Oskara. Kasnije je osvojila i BAFTA nagrade, Zlatni globus i prestižnu nagradu Tony, čime je postala jedna od retkih glumica koja je osvojila četiri velika priznanja (Oscar, Grammy, Emmy, Tony).
Kada haljina slavi lepotu žene
Nećemo se zavaravati, kada izgovorite njeno ime, već vidite siluetu u crnoj haljini, sa biserima i sunčanim naočarima. Ali to nije početak, niti kraj. Modna priča počinje sa Sabrinom, kada je upoznala Huberta de Givenchyja. Ta veza je nadmašila granice profesionalne saradnje. Audrey je bila Hubertova muza, inspiracija da stvori ono što danas zovemo ’’Hepburn look’’: čiste linije, pastelne nijanse, elegancija bez truda, ženstvenost bez klišea. A Audrey u celoj toj priči? Ona je disala u ritmu mode. Od prugastih majica, pantalona na crtu, i baletanki koje je nosila još dok je ples bio njen život, do modnih eksperimenata u šezdesetima i romantične jednostavnosti u sedamdesetima. Stil je bio refleksija njene ličnosti, suptilan, ali snažan, klasičan ali nikako predvidiv.
Humanitarka u visokoj modi
Kada se povukla iz sveta glume, Hepburn nije otišla u zaborav. Naprotiv, svoj najvažniji životni film režirala je sama. Postala je UNICEF-ova ambasadorka dobre volje. Putovala je u Etiopiju, Vijetnam, Bangladeš, Ekvador. Govorila je ’’Znam šta znači pomoć, jer sam je i sama dobijala nakon rata.’’ U poslednjim godinama života, njeno lice koje je nekada krasilo naslovnice modnih magazina, sada je bilo na izveštajima iz humanitarnih misija.
Elegancija i empatija savršen su par, sudeći po životu koji je Audrey vodila. Otpor i nežnost mogu se spojiti u celinu, a žena može biti ikona ne zato što je savršena, već zato što ne prestaje da uči, pomaže i oseća.