- Razgovori
Novu rubriku – “Nekad i sad” otvara Dunja Jovanić
Dobrodošli u našu novu rubriku „Nekad i sad“, gde idemo dalje od pukih fotografija i poznatih lica – ulazimo u vremeplov najiskrenijih trenutaka, stilskih revolucija i životnih prekretnica.
Ova rubrika nije samo o modi, već o tome kako su se izbori – modni i životni – razvijali kroz vreme, kako su nekog oblikovali.
Kada pogledaš fotografije iz svoje mladosti, na šta prvo pomisliš? Koje emocije ti probude te uspomene?
Najpre me to asocira na određeno osećanje ili trenutak u životu, i najviše se fokusiram na to “koja Dunja” sam tada bila, o čemu sam tada maštala, šta sam želela u tom momentu od života. Najpre mislim na te osećaje i emocije, i na to ko sam tada bila.
Koji outfit iz prošlosti ti danas izaziva osmeh, a koji si možda želela sakriti zauvek? Možemo li videti tu stajling grešku?
Mislim da svi look-ovi koji su stariji od tri godine u meni izazivaju smeh ili “držanje za čelo”. Verujem da smo svi u određenom momentu mislili za neki outfit da je sjajan, trendy, a onda prođu dve godine i pomisliš za isti taj outfit “Bože, odakle mi ideja da ovo obučem?” (smeh). Imala sam razne faze, od toga da sam bila sva Barbie roze, do toga da sam bila u dark fazonu. Najviše promena i eksperimentisanja sa stilom se verovatno kao i kod većine ljudi dešavalo u toku srednje škole i veoma bih volela da sakrijem sve te outfit-e. (smeh) A možda bih posebno volela da sakrijem sve make up look-ove, kao što je svetao ajlajner u vodenoj liniji oka ili obrve kakve smo tada nosili.
Da možeš poslati poruku sebi iz prošlosti, šta bi rekla toj verziji sebe? Koji savet bi ti najviše značio?
Verovatno bih imala najveću potrebu da toj mlađoj sebi, manje zreloj, manje svesnoj šta je zapravo život, kažem da ne brine. Kada si mali svet izgleda mnogo veći od tebe, sve ti izgleda nedostižno i u određenim momentima nemaš pojma šta će se desiti i zato bih toj maloj Dunji rekla da ne brine jer sve što treba će doći.
Postoji li neki modni trend za kojim si nekada „ludela“, a danas ne možeš da veruješ da si ga nosila? Da li bi imala hrabrosti da ga ponovo obučeš?
Postoji mnogo trendova za koje sam se trudila da ih ispratim kada sam bila mlađa. Vremenom sam shvatila da zapravo samo one koji su u skladu sa mnom i u kojima se ja pronalazim treba da ispoštujem, a naravno, to ne znaš kada si mlađi. Prvo mi pada na pamet, trend od pre recimo dve godine, kada je Versace izbacio štikle sa velikom platformom. Naravno da sam morala da ih imam i naravno da sam ih obula samo jednom i da se više ne zna kada ću to ponovo da uradim (smeh).
Inače sam neko ko šoping odrađuje veoma planski, mnogo manje impulsivno i u trenutku, ali ova situacija je jedan izuzetak od moje regularne kupovine. Zaista smatram da sam naučila da kupujem pametno, i da pre svega kupujem stvari koje ću moći da nosim mnogo puta. Danas mogu da kažem da nisam rob trendova, a u mladosti sam morala svašta nešto da isprobam kako bih došla do ovoga gde sam sada.
Koji trenutak u tvom životu smatraš prelomnim – onaj kada si donela odluku koja te je promenila ili odvela na sasvim drugi put? Kako bi izgledala tvoja „pre“ i „posle“ fotografija tog trenutka?
Prelomni trenutak za mene se desio kada sam imala 26 godina. Ustala sam jedno jutro i konačno na glas sebi rekla da ja moram da budem “svoja leđa” i da ja mogu samo na sebe da računam. Od tog momenta mi se zaista promenio život.
Šta si u mladosti smatrala svojom najvećom manom, a danas prihvataš kao svoju snagu i autentičnost?
Definitivno moja najveća mana, nešto što sebi uvek zameram i što se nažalost nije promenilo od mladosti, jeste to što mi je nekada jezik brži od pameti. Mislim da sam tu osobinu korigovala tokom godina, mada bih volela da dodatno radim na tome, jer mi se često dešava da ne promislim dobro pre nego što nešto izgovorim. Kada je u pitanju nešto što sam ranije smatrala svojim nedostatkom, ako je u pitanju fizički izgled, jeste moja građa. Oduvek sam građena tako da su mi izražene obline, što u periodu kada sam ja odrastala nije bilo u modi, već izuzetno mršave devojke. Ljudi oko mene su tada dosta verbalizovali to da bi ja trebalo da smršam, da drugačije da izgledam, dok danas upravo svoje obline i svoju građu smatram jednom od svojih autentičnosti.
Koje fotografije iz svoje prošlosti rado pokazuješ, a koje držiš skrivenim od očiju javnosti? Možemo li otkriti neku od tih tajnih slika?
Obožavam svoje slike iz prošlosti, i obožavam kada otvorim porodične albume. Mama nas je do određenog momenta, kada smo imali 15,16 godina stalno slikala i sve te uspomene su upravo deo porodičnih albuma. Obožavam slike gde se smejem i one slike koje me vraćaju u taj trenutak kada su nastale. Nemam nešto što držim skriveno od očiju javnosti. Kada bih gledala svoje slike unazad, definitivno bi najsmešnije bile one iz srednje škole, kada sam lutala po pitanju svog stila, izgleda, make up look-ova, taj deo bih možda preskočila (smeh). U tom celom periodu odrastanja, najviše mi se dopada to što me je mama pustila da isteram svoje i imam šiške koje iz njene, ali i današnje perspektive nisu ličile ni na šta (smeh), ali je to bilo nešto što sam ja želela u tom momentu. Oduvek me je puštala da ja budem ja, što smatram da je jako važno i da mnogo utiče na to kakva osoba postaneš kasnije.
Ako bi mogla da se vratiš u jedan dan iz prošlosti, koji bi to bio i zašto? Koji outfit bi tada ponela?
To bi bio dan, koga se sećam kao da je bio juče, kada su mi kao devojčici od tri godine ispale špagete na pod i to mi je bilo urnebesno smešno. I dan danas imam tu energiju u sebi i mislim da je to ono što me odlikuje. Nosila bih isti outfit. Bar dok me je mama oblačila, manje je bilo grešaka. ☺
Koja pesma ili film te podseća na mladost, a i dalje u tebi budi jake emocije?
Definitivno su MTV i VH1 hitovi 2000-ih nešto što me odmah vraća u te mlade dane. Anastasia, Alicia Keys, Usher, Britney Spears, Beyonce. Sate bih provodila ispred televizora sa mikrofonom koji je zapravo bio dezodorans. Kao što se svi sećamo, tada nije bilo moguće da ti pustiš pesmu koja se tebi sluša, već stojiš ispred televizora i pitaš se koja će biti sledeća, ili čuješ iz kupatila pesmu, pa trčiš da đuskaš. Upravo dok ovo pričam, ta sećanja mi nabacuju ogroman kez na lice. ☺
Šta misliš kada pogledaš svoju prvu profesionalnu fotografiju? Da li bi danas promenila nešto na njoj?
Neverovatno je to što kada određene stvari radiš, one su u tom trenutku zaista najbolje, a onda nakon nekog vremena, shvatiš koliko nisi imao pojma o tome kako je to trebalo da izgleda, kako je trebalo da budeš obučen itd. Moram da kažem da su te slike u tom momentu bile izvanredne. Bila sam glavna u srednjoj školi, zato što sam imala profesionalne slike, tada su to imale samo osobe koje su se bavile javnim poslom. Imala sam nekoliko photo shooting-a u tom periodu, što mi je sada jako smešno i zabavno, ali tada, u srednjoj školi je to imalo težinu. (smeh)
Kada se osvrneš na svoje „stilske greške“, da li vidiš hrabrost ili stid? Šta bi savetovala mlađim generacijama o eksperimentisanju sa stilom?
Vidim hrabrost i autentičnost. Nikada nisam videla stid. Zanimljivo je da ti u tim godinama, vrlo imaš hrabrosti da probaš različite stvari. Danas nemam tu hrabrost i u ovim godinama se češće opredeljujem za nešto što je safe i klasika, i neophodno mi je da se u određenom outfitu osećam dobro. Naravno, i danas ponekad volim da eksperimentišem, ali sigurna sam da se to ne može meriti sa eksperimentisanjem nekada.
Postoji li neka odluka iz prošlosti koju bi danas donela drugačije, bilo da je reč o modi, karijeri ili ljubavi? Kako bi to promenilo tok tvog života?
Sigurno da postoji mnogo odluka koje bih bolje promislila i koje bi sigurno promenile tok mog života, ali mislim da bi to promenilo i neke dobre stvari. Stoga, mislim da ne bih ništa menjala. Sve što se događalo u mojoj mladosti odredilo je i to kakva ću ja biti kada budem ova velika Dunja. Lekcije koje naučimo na svojoj koži su najvrednije koje možemo imati, zapravo su me one učinile osobom kakva jesam danas.
Da li postoji outfit iz prošlosti koji bi volela da možeš ponovo obući, ali možda ne iz fizičkih već emotivnih razloga? Kakve uspomene su vezane za taj look?
Imam ceo jedan deo u ormaru koji se zove arhiva. To su neke stvari koje se za sigurno neće vratiti u modu i sigurno ih više neću obući, ali me asociraju na određene trenutke u životu i imaju neki emotivan momenat. Arhiva je na bezbednom.
Foto: Privatna Arhiva