U danima kada smo svedoci da moda često podleže nametnutim pravilima tržišta, trendovima, a i algoritmima društvenih mreža, postoji paralelni univerzum u kojem dizajn nije samo pitanje estetike, već ličnog izraza.
U tom univerzumu stvara domaća dizajnerka, Tamara Radivojević, umetnica oštrog pogleda i mekih linija, koja veruje da je moda mnogo više od odeće. Njene reči ne zvuče kao slogan, već kao misaona iskra. Odeća ne prati formulu, već osećaj. U razgovoru za 11:11 otkrivamo kako izgleda kreativni haos koji prerasta u formu, zašto je prva ideja uvek najbolja i kako se gradi balans između nosivog i autentičnog.
Dizajn nije samo estetika, već i stav. Kada si prvi put shvatila da kroz svoj rad možeš da preneseš emociju, priču, možda čak i subverziju?
Svoj rad doživljavam kao emotivnu potrebu, oduvek je bio način da izrazim sebe. Ne bih rekla da postoji specifičan momenat, kampanje JPG početkom ’90-ih ili Benetton reklame iz tog perioda, koje su smatrane veoma kontraverznim, bile su način da shvatim koliko i komercijalna moda može da bude glasna u borbi za bolje i pravednije društvo.
Central Saint Martins je poznat po tome što ne proizvodi samo dizajnere, već i disruptore mode. Koji je bio tvoj ‘aha’ trenutak tamo – onaj kada si shvatila da ne postoji povratak na konvencionalno?
Ne bih rekla da proizvode dizajnere, pre uobličavaju ili formiraju. U svakom slučaju biraju kandidate koji već imaju nekonvencionalan pristup modi i spremni su da istražuju i preispituju postojeće norme. Za ‘ aha’ momente verujem da su uvek prisutni, ja se uvek usavršavam i menjam i unapređujem svoj pristup dizajnu.
Postoji li neka estetska pravila koja nikada ne bi prekršila? Ili je ceo tvoj kreativni proces zapravo dekonstrukcija tih pravila?
Ne verujem u pravila u dizajnu. Postoje stilovi i koncepti koji meni lično nisu interesantni ali mislim da je krucijalno imati otvoren um i poigravati se različitim pristupima. Ponekad je strašno bitno izaći iz zone komfora.
Kako izgleda tvoj „dos and don’ts“ u dizajnu? Šta je apsolutno zabranjeno u tvom studiju, a šta je pravilo broj jedan?
Zabrana nema – sve je dopušteno! Prva ideja je uvek najbolja!
Kada radiš na novoj kolekciji, šta dolazi prvo – koncept, materijal, osećaj, ili totalni haos koji tek kasnije dobije formu?
Meni je uvek kreativan proces ono u čemu najviše uživam. Najuzbudljiviji deo mog posla, to putovanje od prve iskrice do završenog proizvoda. Ponekad je koncept, ponekad oseċaj, ponekad potpuno nepoveziva stvar sa modom. Teško mi je da definišem taj proces, fluidan je i promenljiv. Ranije je umeo da bude haotičan, ali vremenom i iskustvom postao je strukturalniji. Naučite sebe da prepoznate uspešna rešenja mnogo brže.
Ako bi mogla da sarađuješ sa bilo kojim umetnikom – živim ili mrtvim – ko bi to bio i kakav bi bio taj kreativni sudar?
Kaori Kurihara, Henri Mur ili Aniš Kapur. Nakit, forma, boja.
Moda može biti glasna, provokativna, ali i lična. Kako pronalaziš balans između komercijalnog uspeha i toga da svaka kolekcija bude odraz tvoje lične vizije?
Dizajn pored estetske komponente mora da sadrži u onu upotrebnu, i suština je naċi balans između te dve karakteristike. Ja pravim nosivu modu i nalazim izazov u traženju rešenja koja imaju multifunkcionalnost, koja su primenjiva na različitim materijalima, koja zadovoljavaju raznolike potrebe savremene žene. Ne pravim kompromise sa kvalitetom. Ja strašno volim kontraste, pa u igranju njima postižem ispunjenje svoje vizije.
Šta misliš o fast fashion kulturi i tome što je moda postala potrošna roba? Da li te frustrira ili te dodatno inspiriše da stvaraš nešto što traje?
Mislim da je problem u izričitom insistiranju na profitu. I luksuzni sektor je postao donekle fast fashion. Proizvode se stvari koje su skupe, ali ne i luksuzne. Potrebno je vreme da se stvori nešto posebno, a savremena modna industrija u potpunosti negira tu činjenicu. Tu je prednost manjih brendova, mi to vreme imamo!
Van dizajna – šta te inspiriše? Koji umetnici, filmovi, muzika, mesta hrane tvoj vizuelni senzibilitet?
Volim putovanja, posebno destinacije gde postoji ulična vreva i život se odvija napolju. Uvek se trudim da upoznam život lokalne zajednice, da pogledam izložbe lokalnih umetnika i probam lokalne specijalitete. Osim toga sve više vremena volim da provodim u prirodi. Volim more, trenutno uglavnom slušam neke bossa nova/jazz kompilacije i spremam se da se ozbiljno posvetim pravljenju koktela inspirisanim poznatim ženama iz jedne neobične knjižice koju sam dobila na poklon! Filmovi ’’The bigger splash’’ i ’’Zovi me svojim imenom’’.
Moda se stalno kreće između futurizma i nostalgije. Koji pravci, siluete ili materijali misliš da će dominirati ove godine – i da li nas čeka nešto potpuno neočekivano?
Modna idustrija je trenutno pred velikim izazovima, i nadam se da će se konačno uvideti značaj davanja slobode kreativnim timovima! Sa nestrpljenjem isčekujem novu kolekciju za Chanel Matju Blejzija recimo. Ja razmišljam o nekakvim hibridnim spojevima muške i ženske garderobe, izraženim teksturama tkanina i kombinaciji fluo i zemljanih tonova!