U 87. godini života, Anthony Hopkins konačno je podigao zavese koje je držao spuštene decenijama.
Njegova memoarska knjiga We Did OK, Kid nije još jedan holivudski memoar pun glamura, već brutalno iskrena priča čoveka koji je prešao put od dečaka koga su svi smatrali neuspehom do jedne od najpoštovanijih figura svetskog filma. Naslov knjige je rečenica puna tuge i ponosa istovremeno – odgovor na život koji mu niko nije predvideo.
Port Talbot: grad čelika i alkohola
Hopkins je rođen u Port Talbotu, malom velškom gradu čeličana, tokom rata i depresije. Odrastao je okružen muškarcima koji su emotivnu ranjivost zamenjivali alkoholizmom i brutalnošću. Škola ga nije volela – učitelji su ga otpisali kao neuspeh bez budućnosti. Vršnjaci su ga maltretirali. U jednom trenutku, otac mu je rekao: „Ne znam šta će biti sa tobom. Beznadežan si.“ Hopkins je stao korak unazad i odgovorio: „Jednog dana ću ti pokazati.“
Sve se promenilo jedne subotnje večeri, dok je na ekranu gledao Hamleta iz 1948. godine. U toj jednoj sceni, u liku koji je tumačio Laurence Olivier, rodila se iskra koja polako, ali nepovratno menja život. Godinama kasnije, sudbina ga je dovela upravo do Oliviera, na scenu National Theatre-a, gde je učio disciplinu, strpljenje i posvećenost koje su mu pomogle da opstane i istraje kao glumac.
Alkoholizam koji ga je umalo koštao života
Hopkins ne skriva mračne delove svoje priče. Alkoholizam ga je koštao prvog braka, odnosa sa jedinim detetom i umalo života. U tom trenutku je zatražio pomoć. Skoro pola veka kasnije, održava svoju posvećenost treznosti.
Knjiga prolazi kroz njegove ikonične uloge – Hannibal Lecter u Silence of the Lambs inspirisan hladnom preciznošću Bele Lugosija, uloga u King Lear za koju je izvukao emocije iz stoicizma svog oca i dede. Ali što je najvažnije, Hopkins piše o borbi protiv želje da živi sam i izbegavanja povezivanja iz straha da ne bude povređen – baš kao muškarci u njegovoj porodici.
We Did OK, Kid nije knjiga za one koji traže holivudske anegdote. To je priča o ranjivom čoveku koji je naučio da pretvori bol u umetnost. I ispostavilo se – We Did OK, Kid.