U središtu Beograda, na ivici zelenog ramena Tašmajdana, postoji mesto koje diše u ritmu grada, ali pamti neka starija, sporija vremena.
Madera je prepoznatljiva gastronomska institucija, svedok epoha, prizorište beogradskog duha i rasadnik legendi. Ovde se decenijama, uz vino i priče, prepliću mirisi kuhinje i rečenice pesnika, sportski trjumfi i umetničke ispovesti, osmesti starih prijatelja i šuštanje lišća iznad čuvenih stolova u bašti.
Kuća beogradske boemije
Nekada su u Maderi svoje dane i večeri provodili pisci, glumci, slikari, sportisti, novinari, svi oni kojima je Beograd bio više od adrese. U dimu cigareta i mirisu hrane vodile su se rasprave o umetnosti, fudbalu, politici i ljubavi. Govorilo se glasno, smejalo još glasnije, a svaka stolica imala je da ispriča puno toga. Među ’’maderašima’’ kako su se nekada nazivali gosti ovog kultnog mesta, nalazila su se lica koja su oblikovala duh grada, od sportskih velikana, do pesnika koji su inspiraciju pronalazili u žamorima beogradskih noći.
Porodični ritual i gastronomska delicija
Za mnoge, Madera je sinonim za porodične ručkove, one nedeljne, sa belim stolnjacima, vinskim čašama koje se cakle na suncu i toplinom doma koja se ne može kupiti. Na meniju karpaćo od dimljenog brancina sa algama i pečenim krutonima, tartar od dimljenog lososa sa avokadom i bademom, grilovani miročki sir, neizostavni prebranac i foie gras na pečenom hlebu sa medom, bademom i orasima. Pod kulinarskom palicom šefa kuhinje Milana Delića, gastronomija dobija plemenitost tradicije i mirnu sigurnost zanata.
Madera je kao Beograd, uvek pomalo nostalgična, ali neumorno živa. U njenim zidovima krije se istorija, u tanjirima odjekuje tradiicja, a u gostima živi ono neuhvatljivo što grad čini baš takvim – poseban duh u kojem se još uvek veruje u razgovor, i u moć dobrog zalogaja, ali još boljeg društva.