Milano ima bar kulturu sakrivenu od turističkih pogleda. Aperol spritz na terasi uz Duomo postoji, naravno, ali to je Milano koji grad pokazuje onima koji ga posete jednom.
Drugi Milano, onaj koji se otvara kada znate kuda da idete su barovi u kojima bartender tretira koktele kao kuhinju, prostori koji izgledaju kao da su nastali iz razgovora između arhitekte i somelijera, adrese koje se ne pojavljuju u prvim rezultatima pretrage. Ovo je mapa tog drugog Milana.
Lubna: aperitivo kao filozofija prostora
U blizini Fondazione Prada, Lubna funkcioniše kao restoran otvorene kuhinje i koktel bar koji se teško svrstava u jednu kategoriju. Šank dug petnaest metara sa pozlaćenom koktelskom stanicom centralni je element prostora koji ima sopstvenu unutrašnju pijacu, otvorenu prema MC Magma event prostoru. Lorenzo Querci, jedan od osnivača, objašnjava da je cilj bio napraviti „dom izvan kuće“ — i to se oseća. Kokteli nose trag vatre: karamelizovana banana, dimljeno ulje, pečena limunovica. Četvrtkom do subote dolaze postavljeni muzički setovi. Dolazite da se vidite, da jedete, da pijete, i ostajete jer nema razloga da odete.
Rita & Cocktails: Navigli pre nego što je Navigli postao razglednica
Pre nego što su kanali Naviglija postali scenografija za turističke fotografije, Rita je otvorena 2002. i pokrenula ono što lokalni poznavaoci nazivaju renesansom milanskog pića. Potpis koktela je Gin Zen — džin, đumbir, lajm, soda, zgnječeni led — jednostavan u opisu, precizan u izvedbi. Šank u obliku slova U poziva na socijalizaciju, hrana je ozbiljna, a osećaj je onaj koji dobar bar i treba da pruži: da vam ne pada na pamet da gledate u telefon.
Norah Was Drunk: apsint i stari Milano u Lambrateu
U četvrti Lambrate, koja je u poslednjih nekoliko godina postala radar za sve što je zanimljivo u gradu, Norah Was Drunk prepoznaje se po neonskom znaku i jedinom prozoru prema ulici. Unutra: „stari Milano“ estetika sa elementima kolonijalnog Nju Orleansa, zeleni mermerni šank, i meni koji se vrti oko apsinta. Nikolo Karamielo uvozi deset etiketa direktno iz Švajcarske i Francuske, a francuski ritual serviranja — perforirana kašičica, kocka šećera, kapanje vode — ovde nije performans za goste, već stvarna praksa. Kokteli su precizni i neuobičajeni: Absinthe Mule sa bademom, Absinthe 75 sa šampanjcem. Hrana dolazi iz konzervi — sardine iz Portugala, ostrige po sezoni, šunka iberiko.
Cà-ri-co: kad bar postane laboratorija
U Design Distriktu, na Via Savona, Cà-ri-co — skraćenica od Casual Risto Cocktail — predstavlja nešto što u Milanu retko uspeva: ozbiljnu koktel kulturu bez distance prema gostu. Dom Karela, koji je pre toga radio kao bar menadžer u dvomihelinskim restoranima u Hong Kongu i Londonu, tretira bar kao „tečnu kuhinju“. Meni se menja nedeljno, a neke kreacije su ostale od otvaranja — poput Capsicum Funky, koji definiše pristup lokala: neočekivani sastojci, čista tehnika, nikakav kompromis prema ukusu. Na ulazu stoji rotovap, uređaj za vakuumsku destilaciju koji čuva arome bolje od standardnih tehnika. Gambero Rosso ih je proglasio najboljim koktel barom Italije za Lombardiju. Kuhinja radi do ponoći.
Milansko piće je razgovor između prostora, sastojaka i osobe iza šanka. Ova četiri mesta taj razgovor vode drugačijimjezikom, ali sa istom merom preciznosti. Kada sledećeg puta budete u gradu, preskočite ono što vam je neko već preporučio. Uđite negde gde niste sigurni šta da očekujete. Tamo počinje pravi Milano.