- Putovanja
Karneval u Riju – neprikosnoveni svetski spektakl
Megalomanska fešta pod maskama poznata po čuvenim samba paradama svakog februara dovodi u brazilski grad milione turista iz celog sveta, dok za Brazilce ima posebno značenje jer slavi njihovu uzbudljivu istoriju, tradiciju i kulturu.
Euforija koja u Rio de Žaneiru vlada tokom karnevalskih dana ne može se, kažu, prepričati, već se mora doživeti. Verovatno je to razlog zašto ulicama duž najvećih južnoameričkih plaža Kopakabane i Ipaneme tokom pet dana svakog februara paradira, igra i zabavlja se više od 40 miliona ljudi.
Sambadrom – parada života
Centralni događaj ove muzičko-plesne kostimirane fešte predstavljaju živopisne samba parade, podeljene u pet kategorija, na kojima dominiraju džinovske kitnjasto ukrašene plutajuće bine koje simbolično najavljuju temu svoje plesne trupe. Na legendarnom Sambadromu, šetalištu dugom 700 metara u centralnom kvartu Sidade Nova, više od 100 škola sambe takmiči se za glavnu karnevalsku titulu, a njihovi članovi zavidno plesno umeće pokazuju noseći raskošne kostime u koje ulažu mnogo novca. U nadmetanju trupa da ostvare što zapaženiju predstavu, neretko se ne preza ni od čega – podseća se na starosedeoce koji su u ovu zemlju dovedeni kao robovi, oživljavaju se običaji vudu magije, veličaju se mitska bića poput zmajeva i višeglavih kobri, zastražuje se publika cirkuzantskim horor klovnovima, paradira se u čast prava ljudi, šalju se satirične političke poruke…
Uvozna zabava iz Evrope
Istoričari smatraju da se kroz prizmu karnevala najbolje može videti kako su se ovaj grad i njegovo stanovništvo menjali – od običaja, diferenciranja društvenih klasa, preko hrane i mode, do upotrebe opojnih droga i seksualnih sloboda. Prvi zapisi o karnevalu pronalaze se 1723. godine kada su portugalski kolonizatori doneli običaj jednodnevne zabave uoči hrišćanskog posta, na kojoj bi veseljaci skrivali svoje identitete da bi se šalili sa komšijama koje su polivali kantama vode i gađali limetama. Sredinom 19. veka ova jeftina zabava za narod prerasla je u povorku aristokratije, na kojoj su pripadnici takozvanog Velikog društva paradirali pod maskama u svojim skupocenim otvorenim automobilima. Godine 1870. godine uspostavljen je takozvani Cardao Carnavalesco, muzičko-plesni maskembal na otvorenom kada se prvi put pojavljuju i maskote inspirisane paganskim tradicijama i katoličanstvom, a već na početku 20. veka ovo postaje punopravna zabava za pripadnike svih društvenih slojeva. Oni najsiromašniji, u karneval su uneli sambu, afro-brazilski ples koji je u blatnjavim favelama bio vid bega od teške svakodnevice. Vremenom je samba postala glavni element karnevala, a 1933. godine na njemu je održano i prvo takmičenje škola sambe.Milijarda za brazilsku kasu
Karneval je događaj koji je definisao Rio kao jednu od vodećih egzotičnih destinacija u svetu. Čak ni statistike koje pokazuju da je ovo jedan od najnebezbednijih gradova sveta, u kojem neredi i kriminal rastu tokom trajanja karnevala, nisu narušile njegovu reputaciju neodoljivog mesta za odmor i vrhunsku zabavu. Iako karneval traje pet dana (zvanično počinje poslednjeg petka pre uskršnjeg posta i traje do utorka), Rio je tokom celog februara poprište celodnevnih žurki na otvorenom. Zvanično, to je mesec u kojem se popije 80 odsto celokupne godišnje potrošnje piva u Brazilu, pojede se najviše porcija feijoada, tradicionalnog jela od svinjetine, crnog pasulja i slatkog krompira, a lokalne vlasti podele na milione besplatnih kondoma. S druge strane, tih dana u Riju, ali i u Salvadoru i Sao Paulu, nemoguće je pronaći slobodno mesto u hotelima, barovima i restoranima, a ljudi mesecima unapred kupuju ulaznice za parade i samba takmičenja koje počinju od 15 dolara (najjeftinija mesta na tribinama Sambadroma), kao i za Magični bal u palati Kopakabana za koji je početna cena karte 500 dolara. Zbog svega ovoga procene su da Brazil od svakog karnevala prihoduje oko neverovatnih milijardu dolara.
Foto: Promo