U eri u kojoj su Holivudom vladali uglađeni džentlmeni sa strogo začešljanim zaliscima i klasičnim šarmom, pojavio se neko ko je prkosio tome – mladić sa pogledom punim pitanja i tišinom koja je govorila više od bilo kog scenarija.
James Dean nije bio glumac koji se samo igrao emocijama – on ih je živeo, disao, proklamovao svakim pokretom, na sceni i van nje. Život mu je bio kratak, ali od onih što gore intenzivno da ne mogu da izblede. Nije bio samo glumac, bio je ikona jedne generacije, arhetip buntovnog mladića i večiti simbol nemira.
Od polja u Indijani do legende u Los Anđelesu
Rođen je 1931. u Marionu, državi Indijana, kao James Byron Dean, a odrastao je u skromnom okruženju, rano izložen tugama i surovom životu. Još u detinjstvu je ostao bez majke, a život ga je vodio preko farmi kalifornijskog predgrađa, do učionica i pozornica. Bio je talentovani govornik, dobar sportista, i iznad svega, pasionirani ljubitelj glume. Nije dugo potrajalo dok se nije otisnuo u pravcu Njujorka, gde ga je čuveni The Actors Studio primio pod svoje – to je škola u kojoj su učili Marlon Brando i Merylin Monroe.
Tri filma su bila dovoljna da nastane mit
Paradoks Jamesa Deana leži u činjenici da je svoju filmsku karijeru zapečatio sa samo tri glavne uloge. East of Eden, Rebel Without a Cause i Giant – to je sve. No, to je bilo dovoljno da pređe granicu obične slave i zakorači u večnost. U East of Eden ostvarenju, Dean donosi psihološku slojevitu interpretaciju mladića u potrazi za ljubavlju i istinom. Njegova improvizacija u sceni zagrljaja sa ocem, koja nije ni postojala u scenariju, svedoči o njegovom instinktu, ranjivosti i genijalnosti. Prava revolucija nastala je u Rebel Without a Cause, filmu koji ga je proslavio. U crvenoj Harrington jakni, farmericama i majici, Dean kao Jim Stark postaje simbol unutrašnje borbe mladih – između roditeljskog nerazumevanja, društvenih pritisaka i lične potrebe da bude voljen i prihvaćen. U svom poslednjem filmu, Giant, koji je snimio pre tragične smrti, pokazao je raskoš talenta transformišući se iz siromašnog radnika u naftnog magnata.
Stil kao stav, moda kao poruka
Dean nije samo menjao način na koji se gluma razumevala – menjao je i način na koji su muškarci oblačili svoje nemire. Njegov stil je bio oličenje jednostavnosti, ali i pobune. Bela majica više nije bila basic, već deo Jamesove autentičnosti. Levi’s 501 džins, kožne čizme, klasične polo majice i naočare sa tamnim okvirom – Dean nije pratio modu, on je bio modna ikona sama po sebi.
Voleo je brzinu, automobile i osećaj kontrole koji su mu pružali. Ironično, baš ta sloboda oduzela mu je život. U svojoj 24. godini, dok je vozio Porsche 550 Spyder ka trci u Salinasu, sudario se sa drugim automobilom i preminuo nekoliko minuta kasnije. Iako više nije bio prisutan, njegova pojava nikad nije napustila kulturu. Bio je nemirnog duha, povučen, emocionalno krhak, ali baš u toj nesavršenosti ležao je njegov magnetizam. Dean je ostao večiti dvadesetčetvorogodišnjak, zarobljen u vremenu, ali oslobođen u legendi.