Tih godina, u 18. veku da budemo konkretniji, autori su mogli da biraju da pišu knjige, ili da idu korak dalje i menjaju način na koji će ih svet čitati.
Jane Austen je uspela da bez pompe i preteranog skretanja pažnje na sebe, izmeni percepciju kada su ljubav, žene i društvo u pitanju. Junakinje svojih romana nije predstavljala kao boginje. Nasuprot tome, slikala ih je kao žene od krvi i mesa, pune ironije i razuma. I možda zato, njena dela žive i više od dva veka kasnije.
Rođena u tišini engleskog sela, Jane nikada nije živela životom koji je neretko opisivala u svojim knjigama. Negde u toj ironiji i leži snaga zapisanog. Dok je svet oko nje merio žensku vrednost visinom miraza, ona je merila karakter, odmeravala dostojanstvo i duhovitost. U samo sedam godina uspela je da napiše čak šest romana koji su danas, slobodno možemo reći, stubovi svetske književnosti, između ostalih i Gordost i predrasuda, Ema, Razum i osećajnost, Priča o Džejn, Ljubav i prijateljstvo, Pod tuđim uticajem. Umrla je prerano, sa svega 41 godinom, ali je ostavila neizbrisiv trag, kako u književnosti, tako i na filmu, a pre svega u kolektivnoj svesti.
Od pera do filmske trake
Svet obožava filmove koji su adaptacija njenih knjiga. Priče pune britanskog šarma, moralnih dilema i neodoljivih dijaloga neprestano inspirišu generacije reditelja i umetnika. Od adaptacija Pride and Prejudice sa Keirom Knightley, do modernih tumačenja poput Bridget Jones’s Diary, Austen je neiscrpan izvor scenarističke čarolije. Nedavno smo pogledali i tizer novog filma koji je inspirisan njenim delom sa Margot Robbie u glavnoj ulozi – dokaz da ni posle dva veka svet ne može da se zasiti ovih likova, koji iako odavno obučeni u korsete, govore najmodernijim jezikom. Jezikom emocije i razuma.
Književno nasleđe
Austen nije bila prva u mnogo čemu. Nije prva napisala roman o udvaranju, nije prva govorila o ženama, ali je u tome što je radila, bila savršeno vešta. Lucidnost, preciznost i ironijski odmak učinili su da svaka rečenica deluje kao ogledalo koje čitalac nevoljno, ali sa uživanjem, drži pred sobom. I danas, čitav svet kao da se okreće njenim delima, ne zbog tog romantičnog eskapizma, već snage junakinja koje preživljavaju, misle, odlučuju i ne pristaju ni na šta manje od onoga što zaslužuju.
Jane Austen ostaje tamo gde se svet retko usuđuje da zastane. Na ivici između razuma i osećanja. U tom jeziku nema buke, samo preciznosti misli koja zna da emocija bez mere postaje karikatura. Romani su ogledala u kojima prepoznajemo sebe bez ulepšavanja, i lekcije o tome da dostojanstvo može biti čin otpora. Zato je i danas čitamo, jer ta suptilnost koju je iznela ne zastareva, kao što ni istina ne gubi na snazi.