- Wellness
Kako da kreirate život kakav priželjkujete: Lucky girl sindrom
Možda ste već do sad imali prilike da tokom skrolanja na Instagramu primetite video snimke devojaka koje se samouvereno zahvaljuju na tome što su uspešne i što im sve polazi za rukom.
Govorimo o lucky girl sindromu koji je najnoviji trend popularan na društvenim mrežama. Koncept leži u tome da se univerzumu obraća sa pozitivnim afirmacijama kako bi zauzvrat iznova bili nagrađeni lepim stvarima. Međutim, uvek ima oprečnih komentara od strane osoba koje kažu da je to ništa drugo do toksična pozitivnost i da je ceo pokret besmislen.
Pojašnjenje lucky girl ideje i zašto je ovaj trend zaživeo
Suštinski, ovde govorimo o zakonu privlačnosti koji je do sad kao tema obrađivan mnogo puta od strane različitih stručnjaka, psihologa i pisaca. Zakon privlačnosti podrazumeva verovanje da dobre i pozitivne misli privlače u naš život lepe događaje. On je kod lucky girl sindroma nadograđen pretpostavkama o sopstvenoj sreći i zastupa verovanje da ono što pretpostavljamo polako postaje naša stvarnost. Ako verujemo da smo srećni, bićemo srećni. Ujedno, afirmacije su jednostavne za usvojiti i uvrstiti u svakodnevnu rutinu. Sindrom srećne devojke ignoriše postojanje nejednakosti u svetu i privilegovanog statusa pojedinih pripadnika društva. On ne dozvoljava negativne emocije.
Što je moje, to će doći.
U zavisnosti od toga iz kog ugla se opredelite da posmatrate ovaj trend koji je postao viralan, lucky girl sindrom može označavati ponavljanje svakodnevnih ohrabrujućih afirmacija poput:
Sve mi polazi za rukom.
Sreća me uvek pronađe.
Moji snovi se uvek ostvaruju.
Što je moje to će doći.
Ideja je u tome da se razvije sitem uverenja da sve što želite za sebe, i univerzum želi za vas. Kako god postavite stvarnost, sve ide u vašu korist. Suština je u manifestovanju na pravi način zarad ostvarivanja cilja.
Moć odlučivanja je u našim rukama
Motivacioni govornik i autorka best seller knjige ’’Pravilo 5 sekundi’’, Mel Robbins kaže da je naš mindset poput naočara za sunce jer tako mi posmatramo svet. To utiče na ponašanje i akcije koje preduzimamo.
Pozitivno razmišljanje i optimističan stav o životu mogu pomoći da se bolje osećamo u svom telu. Oni imaju dobar uticaj na mentalno zdravlje i samopoštovanje. Upravo iz tog razloga, lucky girl sindrom potencijalno nosi sa sobom mnogo koristi. U situaciji kada se fokusiramo na ono što želimo, naš mozak automatski menja svoje navike u skladu sa ciljem koji se želi postići. Ta moć adaptacije ponašanja može rezultirati manifestovanjem određenih događaja, čime se stvara zatvoreni krug. Pozitivno razmišljanje vodi ka pozitivnom delovanju koje donosi pozitivne rezultate. Simple as that.
Trend toksične pozitivnosti ili nešto drugo?
I mada lucky girl sindrom naizgled ima kvalitetnu ideju jer se temelji na optimističnom stavu i razvoju osećanja zahvalnosti, nameće se pitanje da li je ovakav sistem uverenja na granici lažne pozitivnosti?
Naša percepcija stvarnosti utiče na život koji živimo, ali to nije jedini faktor koji je u direktnoj vezi sa ličnim osećanjima i krajnjim ishodom. Na to kako ćemo se osećati dejstvo imaju i mnogi spoljašnji činioci koji funkcionišu u svojim sistemima nezavisno od nas. Nemamo svi jednake mogućnosti da nešto postignemo iako možemo ponavljati istu afirmaciju.
Sreća je uostalom, relativno stanje.
Društvo i vreme u kojem živimo razvili su visoki stepen pritiska da se moramo osećati dobro po svaku cenu i bez obzira na dešavanja. To može potisnuti naše iskrene osećaje.
Da li lucky girl sindrom ima efekta?
Ako je suditi po TikToku i heštegu #luckygirlsindrome koji ima preko 800 miliona pregleda, stepen intrigantnosti definitivno postoji. Hiljade devojaka svakodnevno objavljuju snimke u kojima otkrivaju kako im se život promenio na bolje od kako su krenule sa praktikovanjem ovih afirmacija. Uostalom, ko smo mi da sudimo? Izbor za ili protiv je lični stav svakog pojedinca, no svakako popularnost ove ideje ne mora nužno ići u prilog njenoj efikasnosti. Nije na odmet posmatrati stvari sa određenom rezervom, barem dok ne stigne neka naučna studija o celom pokretu.
Foto: Promo