- Arhitektura i dizajn
Joseph Dirand – majstor francuskog šika i elegancije u arhitekturi
Utkavši u svoje široko stvaralaštvo kapljicu francuskog šarma, izazvao je granice decentnosti i luksuza.
Striktni modernista, zaljubljen u platno minimalizma, autor enterijera za Balmain i Balenciaga store u Parizu, brzo se etablirao kao izvanredan talenat. Joseph Dirand je uspešni arhitekta čije je ime, traženo i u svetu mode, postalo sinonim za savremeni dizajn koji kombinuje preciznost sa sofisticiranom jednostavnošću.
Talentovani stvaralac koji kreira drugačije prostore
Još kao mlad radio je kao asistent fotografije za svog oca, Jacquesa, koji je bio fotograf enterijera za magazine Vogue, The World of Interiors, Arhictectural Digest. Tada je zakoračio u svet umetnosti i prostornog planiranja, razvijajući svoj ukus ugledavši se na domove koje su kreirali Frank Lloyd Wright i Le Corbusier. Nakon što je diplomirao na École Nationale Supérieure d’Architecture de Paris-Belleville, Dirand sa samo 23 godine osniva svoju firmu, i dobija zadatak da osmisli enterijer Junko Shimada prodavnice u Parizu. Odgovorio je fantastičnom realizacijom, nakon čega je usledio dizajn za Balmain store koji ga je plasirao u sam vrh. Posle tog uspeha, dobija brojne pozive da projektuje za modne kompanije, od kojih je svaka imala drugačiju estetiku. Vremenom, razvio je izražajnu narativnu osetljivost prema svom radu koja sada deluje znatno vitalnije nego na početku.
Iako i dalje pokazuje suzdržanost, u njegovim novim ostvarenjima ima više punoće i topline, bilo da se radi o restoranu Girafe u Parizu, buticima visoke mode Givenchy, Alexander Wang, Chloé ili čak njegovom sopstvenom domu. Takođe, ima kolekciju nameštaja koja ponosno prikazuje njegovu strast prema mermeru. „Kreiram prostor sa ravnotežom i klasičnom bazom“, govori za sebe Dirand.
Ornamentalni minimalizam i važni projekti
Svoju prvu stolicu Prouvé, stekao je sa svega 17 godina i od tada više ceni funkcionalnost od forme. Sada stvara svoju vrstu minimalizma i implementira autentični pariski šmek u enterijere za Rick Owensa, hotel L’Apogee Courchevel, Monsieur Bleu restoran u Palais de Tokyo muzeju u Parizu, Le Flandrin, Pucci store u Njujorku. Inspiraciju pronalazi u arhitektonskim ikonama Carlu Scarpi i Mies van der Roheu, ali i svojim simpatijama ka tehno muzici i land artu.Njegov osećaj za kompoziciju leži u kreativnom porodičnom poreklu. Joseph ima oko scenografa i sposobnost projektovanja sa ekstremnom preciznošću. Njegov stil opisali bismo kao monohromatski, sa dominacijom bele i crne, čvrstim osloncem na pune linije i klasične elemente, kao i naglašene teksture i materijale. Primećuje na koji način svetlo igra na reljefima i ravnim površinama, analizira strukturu, osluškuje najsitnije detalje i strpljivo posmatra obilje karakteristika materijala.
Vizionarska perspektiva
Motivisan snažnom ambicijom da iskaže svoju kreativnost, za Josepha je stvaranje nečeg novog potreba. On voli svedenost, preciznost ali i detalje i vešto tranzitira između raznovrsnih zadataka. Kvalitet dizajna i majstorsko vladanje prostorom izdvojili su ga iz mase u Francuskoj i inostranstvu. Njegov autentični pristup visoko se ceni na mestima gde je umetnost življenja od najvećeg značaja. Niz hotela i restorana, luksuznih modnih kuća i privatnih rezidencija odiše njegovim impresionističkim refleksom i hrabrim nadahnutim izborima.
Dirand na zapanjujuć način koristi svaki projekt kako bi prilagodio rešenje specifičnom mestu i ispričao priču koja je u skladu sa okolinom i idejom. Svojim radom premošćuje granice između funkcionalnosti i estetike, ostajući veran strasti prema minimalizmu uz izuzetnu sposobnost da se prilagodi različitim estetskim izazovima. Upravo to ga čini jednim od najcenjenijih umova u savremenoj arhitekturi, koji dokazuje da je ona forma umetnosti koja oblikuje život.
Foto: Promo