Kada Sofia Coppola usmerava kameru ka Jacobu Elordiju, Njujork postaje njihova scenografija.
Cartier Love Unlimited kampanja je filmski kadar koji traje dovoljno toliko da shvatite nakit ne mora da viče da bi ostao u sećanju.
Sofia Coppola i Jacob Elordi, dve godine nakon Priscille, ponovo rade zajedno i rezultat je kampanja gde nakit postaje deo vaše ličnosti.
Njujork: arhiva sećanja
Kampanja je snimljena tamo gdje je Love narukvica i nastala — u New Yorku, 1969, kada je Aldo Cipullo dizajnirao ovalni metalni prsten koji se zaključava šrafcigerom. Unlimited verzija menja sve: narukvica sada može da se savije, da prati pokret, da prianja bez potrebe za ceremonijom zaključavanja. Elordi se kreće kroz kadrove kao neko ko pripada gradu celim bićem. Nema govora o Love-u kao simbolu, samo vidimo prisustvo metala na koži, tišinu između kadrova, i muškarac koji prolazi kroz scenu i ne čeka aplauz.
Coppola iza kamere
Sofia je opisala Jacoba kao „pravog klasičnog filmskog glumca“ još tokom kastinga za Priscillu. Ova kampanja nastavlja tu dinamiku, ona ne traži od njega da glumi nešto što nije. Kad je upitana o projektu, rekla je: „Osećam iskrenu toplinu prema njemu i Cartier-u.” Ne postoji pretencioznost u toj rečenici. Ona zna da emocija dolazi iz prostora koji ostavite između kamere i subjekta. Isabella Elordi, Jacobova sestra, fotografisala je behind the scenes trenutke, pa intimnost nije bila samo estetski izbor, već stvarnost na setu.
Metal koji ljudi vole
Način na koji Elordi nosi Love narukvicu govori suprotno od onog što obično znači biti ambasador brenda. Nema close-upova koji ističu logo. Nema glasnog brendinga. Postoje samo kadrovi u kojima narukvica postoji kao detalj. To je razlika između kampanje koja predstavlja brend i kampanje koji ima odzvanjajući efekat.
Sofia Coppola je napravila film koji traje minut i po, u kojem nakit nije glavni lik, već svedok. Na ovaj način pokazuje da neke stvari ne trebaju objašnjenje. Ona pokazuje kako izgleda kada nešto nosite jer vam pripada. I baš zato ga zapamtite.