Ovo je priča o ženi koja nije želela da bude ikona, a postala je sinonim za jedan od najvažnijih modnih pomaka 20. veka.
O ženi koja je tvrdila da mrzi modu, a njen lik i stil utkani su u DNK jedne od legendarnih modnih kuća. Nju je Yves Saint Laurent nazvao svojim blizancem, a bila je muza koja mu je pomogla da preoblikuje žensku siluetu i stvori ono što danas nazivamo power dressing. Betty Catroux – duga, mršava senka u smokingu, hladna poput metala, večito odevena u crno, i večna inspiracija.
Susret koji je promenio tok modne industrije
Upoznali su se 1967. godine u pariskom klubu Chez Regine. On, tada već veliki kreator, a ona mrzovoljna manekenka koja je kratko radila za Chanel. Betty nikada nije verovala u modu, ali moda je verovala u nju. U trenutku susreta desila se jedna od retkih, gotovo mitskih, modnih alhemija. Yves je u Betty prepoznao ono za čime je tragao celog života – oličenje idealne žene. U njenom fizičkom identitetu, elegantno ravnodušnom, Yves je pronašao novi jezik – ona ne mora da bira između pantalona i haljine, jer nosi i jedno i drugo, a ni jedno ni drugo ne definiše njen identitet.
Više od muze
Betty nije bila klasična lepotica, niti je to ona želela da postane. Androgenog stava, gotovo aseksualna, delovala je kao da je svesno izabrala da stoji na granici polova, roda, forme i očekivanja. Njena estetika – stroga, hladna, pomalo buntovna, postala je ono što će definisati Yves Saint Laurentovu ideju o ženi. Platinasto plava kosa, sako preuzet iz muškog garderobera, pogled iza naočara koji ne traži odobrenje – Betty je postala vizuelna osnova za Yvesovu revoluciju. Bez nje, možda čuveni Le Smoking-a, kultni komad 1966. koji je žene uveo na teritoriju rezervisanu samo za muškarce, ne bi postao tako popularan. Odjednom, one su mogle da nose pantalone i sako i izgledaju zavodljivo, moćno, čak i opasno.
Iz tame, do modnog svetla i revolucije
Betty je za Saint Laurenta bila više od muze – bila je ogledalo i tiha saradnica. Često je poznati dizajner za nju govorio da je savršenstvo njegovih kreacija upravo u načinu na koji one izgledaju na Betty. Za nju je današnji kreativni direktor Anthony Vaccarello rekao ’’Sve što čini auru ovog brenda – zagonetnost, zavodljivost, opasnost – oličeno je u Betty.’’ Ironično je da je upravo Betty svojevremeno izjavila da nikada nije obraćala pažnju na modu. Međutim, iako nije težila slavi, prepoznatljivosti, niti tome da bude u trendu, postala je simbol, i jedna od najuticajnijih modela. Prijateljstvo sa Yvesom je bilo neobično, intenzivno, gotovo spiritualno. Nisu delili samo ljubav prema umetnosti, ludim pariskim noćnim klubovima, već i mračniji pogled na svet, melanholiju. Oboje su živeli između svetla reflektora i senke privatnih demona. Ipak, iz te tame, proizašle su neke od najsvetlijih modnih ideja dvadesetog veka.
Zato danas, kada gledamo kako modeli hrabro koračaju pistom u oštrim krojevima, kada vidimo da smoking više nije ekskluziva muškog garderobera, trebalo bi da znamo – iza toga stoji jedna vitka pojava, žena u crnom, sa tamnim naočarima, koja je svojom rezervisanošću i hrabrošću zauvek promenila način na koji moda gleda na ženu. Njena najveća lekcija je jednostavna: ne moraš da budeš zaljubljena u modu, da bi je promenila – dovoljno je biti svoja, i da nosiš sako kao da ti pripada ceo svet.