- Arhitektura i dizajn
Hugo Toro, superstar arhitekta sa elitnim portfoliom
Tekst: Ivona Lekan
St Pancras stanica u Londonu, Charles de Gaulle aerodrom u Parizu, Gigi Ramatuelle u St Tropezu i Villa Albertine u NYC, samo su neki od impresivnih projekata koje potpisuje arhitekta čiji vanserijski talent i autentičan stil vrtoglavom brzinom osvajaju kontinente.
Dok nepokolebljivo prati svoje instinkte, spaja prošlost i sadašnjost, i hrabro slika živopisnu budućnost, Hugo Toro nas neprestano oduševljava mind-blowing enterijerima iz najluđih snova. Ipak, nisu samo zadivljujući prostori i prestižni projekti ono čime nam je mladi arhitekta i dizajner enterijera privukao pažnju.
Ono što zaista ostavlja nedvosmislen i snažan utisak jesu priče koje nam Toro – kroz stvaranje delikatnih prostora koji povezuju istoriju, geografski kontekst i njegovu bujnu maštu – na najmagičniji način kazuje.
Dvojno državljanstvo i moć dihotomije
Na prepoznatljiv i jedinstven Hugov stil najveći uticaj imali su njegovi u potpunosti različiti koreni. Rođen od majke Meksikanke i oca Francuza, Toro je odrastao u dve veoma različite atmosfere. „Mama je bila veoma topla i kreativna. Tata je bio formalan. Bila je to prava dihotomija“, objašnjava on.
Kako i sam priznaje, na njegovo kreativno stvaralaštvo snažniji utisak imalo je majčino vaspitanje, rano upoznavanje sa umetnicima kao što su Frida Kahlo, Luis Barragán i Diego Rivera, kao i vesela atmosfera i topao ambijent pun cveća.
Tu bujnu lepotu i živopisnu magiju, Hugo Toro pretočio je u neopisivu ljubav prema crtanju, stvaranju i kreativnom izražavanju kroz zadivljujuće prostore. Smeli procvat, samouverena upotreba boja i maestralna manipulacija na prvi pogled nespojivih detalja, duboko je ukorenjena i dominantna u svakom njegovom projektu. Znanja je stekao studiranjem dizajna enterijera u Parizu, a završio je i master studije arhitekture u Beču i drugi master na UCLA.
Od vila iz pozlaćenog doba do velegradskih trpezarija
Od restorana, hotela i rezidencija, do privatnih vila i penthausa širom sveta, ovaj multitalentovani umetnik u kratkom vremenskom periodu izgradio je zavidni portfolio i dugu listu čekanja. Neki od njegovih najpoznatijih projekata uključuju Gigi Ramatuelle, Gigi Paris, The Midland Dining room u St Pancras stanici, hotel Orient Express u Rimu, Payne Whitney Mansion i Villa Albertine u Njujorku, kao i Charles de Gaulle aerodrom u Parizu.
Iako različiti, svi Hugovi projekti imaju zajedničku crtu autentičnosti, složenosti, delikatnih nagoveštaja prošlih epoha i modernog senzibiliteta, uticaja arhitekti kao što su Adolf Loos i Otto Wagner, ali i Art Deco perioda. Zanimljivo je da 95% projekata prvo mora da nacrta, a u mnoge u njih voli da implementira elemente sa obe strane Atlantika i Južne Amerike.
Ipak, u svim njegovima radovima najizraženije je maestralno povezivanje prošlosti i sadašnjosti. Tako je The Midland Grand Dining Room i Gothic Bar u St Pancrasu pretvorio u nešto savremeno i egzotično, ali sa veoma jakim referencama. Kao rezultat, oba prostora su veličanstvena i uzvišena. Tu vas mermerni stubovi, pozlaćene letvice, zidovi boje terakote i masivne palme vraćaju u viktorijansko doba kada je večera bila spektakl i negde gde se može videti i biti viđen, ali gde se istovremeno moderan senzibilitet i uticaj prirode prožimaju.
Sa druge strane, Saint Peres apartman Toro je dizajnirao stratifikacijom slojeva, nivoima detalja unutar klasične sofisticiranosti, a njegov javni salon na aerodromu Charles de Gaulle ima isti osećaj karaktera i harmonije, uprkos izazovima koji su svojstveni dizajniranju intimnog prostora unutar monumentalne strukture.
Vanserijski talenat i vredan rad učinili su da Hugo Toro vrtoglavom brzinom postane superstar arhitekta, dizajner enterijera i svestrani umetnik, a mi jedva čekamo da saznamo šta će se to sledeće naći u njegovom elitnom portfoliju.
Foto: Promo