- Man-Lifestyle
Henry Kissinger diplomata koji je oblikovao lice moderne istorije
“Moć je najbolji afrodizijak” rekao je čovek koji svakako najbolje poznaje tu temu.
Diplomata koji je bio savetnik svetskim moćnicima, ove godine je proslavio svoj stoti rođendan. Henri Kisindžer je nobelovac čiji život su prožimale politika, diplomatija, kontroverze, čineći ga sve samo ne dosadnim. Savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar za vreme Niksona i Forda, Henri je vremenom postao nešto poput pop ikone moderne istorije.
“Nepostojanje alternativa uspešno bistri mozak.“
Važio je za seks simbol Niksonove administracije. Godine 1969. prema anegdoti, Kisindžer je prisustvovao zabavi punoj viđenijih ljudi iz Vašingtona, noseći kovertu sa natpisom „Strogo poverljivo“ pod rukom. Ostali gosti jedva su mogli da obuzdaju radoznalost, pa je Kisindžer odvratio njihovu pažnju duhovitim komentarom – u koverti se nalazi njegov primerak najnovijeg časopisa Playboy. Hju Hefner je čuo za to i priča mu je bila očigledno smešna, nakon čega poklanja savetniku za nacionalnu bezbednost doživotnu besplatnu pretplatu na časopis. Ono što je koverta zaista sadržala je nacrt Niksonovog govora „tihe većine“, sada već ozloglašenog obraćanja koje je imalo za cilj da povuče oštru liniju između moralne dekadencije antiratnih liberala i Niksonove nepokolebljive realpolitike.
“Inteligencija uopšte nije neophodna u sprovođenju moći, ona je, štaviše, često beskorisna.”
Kisindžer je među ljudima bio poznat kao „plejboj zapadnog krila“. Voleo je da se slika, a fotografi su ga obožavali. Bio je čest na naslovnim stranama, posebno kada su njegove ljubavne avanture sa poznatim ženama izlile u javnost. Tako je sa glumicom Jill St. John nenamerno aktivirao alarm u njenoj holivudskoj vili kasno u noć, dok su se iskradali do njenog bazena. „Učio sam je šahu“, objasnio je kasnije Kisindžer. On i Nikson – par tako čvrsto spojen u diplomatiji, da ih je Isaiah Berlin krstio „Niksonger“ – bili su zauzeti izmišljanjem političkog brenda ukorenjenog u njihovom navodnom preziru prema liberalnoj eliti.
Kisindžer je svakako prezirao antiratni pokret, omalovažavajući demonstrante kao „decu iz više srednje klase“ i upozoravajući: „Isti ljudi koji viču ‘Moć narodu’ neće biti ljudi koji će preuzeti ovu zemlju ako se ona pretvori u test snage”. Takođe je prezirao žene: „Za mene žene nisu ništa drugo do razonoda, hobi. Niko ne posvećuje previše vremena hobiju”. Nesporno je da je Kisindžer imao naklonost prema pozlaćenom liberalizmu visokog društva, ekskluzivnim zabavama i raskošnim večerama.
Visoko društvo mu je uzvratilo ljubav. Glorija Stajnem, nazvala je Kisindžera „jedinim zanimljivim čovekom u Niksonovoj administraciji“. Kolumnista tračeva Džojs Haber opisala ga je kao „svetovnog, duhovitog, sofisticiranog i kavaljera sa ženama“. Hju Hefner ga je smatrao prijateljem, a jednom je u izjavio da je anketa njegovih zečica pokazala da je Kisindžer najpoželjniji čovek za sastanke u Plejboj vili.
Ova zaljubljenost se nije završila 1970-ih. Kada je Kisindžer napunio 90 godina 2013. godine, njegovoj rođendanskoj proslavi na crvenom tepihu prisustvovala je dvostranačka publika koja je uključivala Majkla Blumberga, Rodžera Ejlsa, Barbaru Volters, čak i „veterana mira“ Džona Kerija.
“Iza političkih slogana se krije intelektualni vakuum.”
Za svoje napore u okončanju Vijetnamskog rata, Kisindžer je nagrađen Nobelovom nagradom za mir 1973. godine, zajedno sa severno-vijetnamskim pregovaračem Le Duc Tho koji je nagradu ipak odbio uz obrazloženje da mir u njegovoj zemlji nije postignut. Ova nagrada nije prošla bez kontroverzi. Kritičari su je osporavali zbog nastavka američkih vojnih operacija u Vijetnamu i Kambodži tokom tih godina.
Istoričar Džerald Horn jednom je ispričao priču kada se Kisindžer zamalo udavio dok je vozio kanu ispod jednog od najvećih vodopada na svetu. Bačen u te uzburkane vode, državnik je konačno bio primoran da se suoči sa terorom gubitka kontrole, krizom u kojoj čak ni njegov neverovatan uticaj nije mogao da ga izoluje od lične katastrofe. Panika je bila samo privremena – njegov vodič je ispravio čamac, a Kisindžer je ponovo pobegao nepovređen.
S obizrom da je ove godine proslavio svoj 100-ti rođendan, izgleda da ni vreme ne može Kisindžeru ono što Viktorijini vodopadi nisu uspeli pre toliko decenija. Na nama je da posmatramo, da li će biti još jedna šansa da se ovaj harizmatični diplomata umeša i odigra ulogu u međunarodnim političkim tokovima.
Foto: eleven eleven