Njena je sudbina bila specifična – oduzeli su joj glas, ne zbog stida, već zbog toga što je taj dar bio pretnja režimu.
Zabranili su joj da bude ono što jeste, simbol slobode, umetnosti i ženskog identiteta. Googoosh, žena je čije ime nosi težinu čitave epohe iranske kulture, ali i snagu otpora.
Pravo ime joj je Faegheh Atashin, i rođena je u Teheranu. Od malena je bila čudo od deteta, na sceni već sa tri godine, a u srcima miliona još tokom tinejdžerskih godina. Muzička poetika koju je nosila sa sobom, bila je neuhvatljiva mešavina persijske tradicije i zapadne pop estetike šezdesetih – šansona, disko ritmova, soula i balade. Pesme poput Talagh i Hejrat nisu bile samo hitovi, već soundtrack jedne moderne, progresivne i radoznale generacije u Iranu.
Zvezda koja je sijala pre mraka i tišina kao kazna
Googoosh nije bila samo muzička zvezda. Bila je ikona stila – minđuše, mini suknje, ajlajner, smele boje, sve ono što je simbolizovalo žensku slobodu u vremenu koje je tek otkrivalo sopstvenu modernost. Upravo zbog toga, 1979. godine nakon Islamske revolucije, njen lik i delo su postali opasnost po poredak. Dok su mnogi umetnici odlazili iz zemlje u potrazi za boljim životom, Googoosh je ostala. Bila je na vrhuncu slave, ali se potom povukla u tišinu koja je trajala 21 godinu. Režim joj je zabranio da nastupa, da snima, da bude ono što jeste – umetnica.
Tokom godina rata, represije i izolacije, Googoosh je živela u senci, ali je tajna svetlost u njoj – njen glas, preživela. Taj povratak je bio mnogo više od muzičkog spektakla. Bilo je to iskupljenje. Pobeda. Prva turneja 2000. godine, uz koncert u Dubaiju uoči proslave Nove godine, bila je slavlje za ceo iranski narod u dijaspori. Googoosh nije samo pevala, ona je svedočila svojim pesmama, za sve one koji su ćutali.
Glas pobune, simbol borbe – više od legende
Danas, u sedmoj deceniji svoje karijere, Googoosh nastavlja da peva. Ali sada, pesme joj imaju i politički naboj. Ona je glas iranskih žena, manjima, umetnika – svih onih koje režim pokušava da ućutka. ’’Iran je kao Titanik’’, rekla je u jednom intervjuu. ’’Mi koji smo napustili brod moramo pomoći onima koji su ostali u hladnom moru.’’
Za mnoge, Googoosh je i dalje sinonim za zlatno doba iranske muzike. Za druge, ona je dokaz da umetnost može biti revolucionarna sila. Mešavine nostalgije i angažovanosti, raskošnog glasa i tihe tuge, ostaje relevantna i danas – jer priča o Googoosh nije samo muzička, već priča o slobodi i snazi. Ona je hroničarka jedne zemlje, svedokinja istorije, i nada u bolje sutra. Tišinom je govorila koliko i svojim glasom, a borba da ponovo bude slobodna učinila ju je ne samo ikonom svoje zemlje, već celog sveta.