Bila je devojka koja je plenila harizmom, oličenje modernog dekadentnog glamura Njujorka ’60-ih godina.
Njen stil bio je neodoljiva kombinacija aristokratske elegancije i ekscentrične razbarušenosti, a pojava sinonim za eksperiment i avangardu.
Edie Sedwick nije bila samo muza Andyja Warhola – ona je bila umetničko delo sama po sebi, blistava, krhka i tragična figura koja je obeležila jednu eru.
Od privilegovanog detinjstva, do turbulentnog odrastanja
Rođena je 1943. u bogatoj porodici u Kaliforniji, a odrastala je u strogo kontrolisanom okruženju gde je otac diktirao pravila, a majka ih nemo podržavala. Detinjstvo je provela na porodičnim imanjima, izolovana od spoljnog sveta, okružena brojnim privilegijama, ali i unutrašnjim demonima. Već u adolescenciji borila se sa poremećajima u ishrani, a porodica ju je smestila u nekoliko mentalnih ustanova. Smrt dva brata u kratkom razmaku dodatno ju je gurnula u emocionalni vrtlog iz kojeg nikada nije pronašla izlaz. Osećaj otuđenosti i revolt prema konzervativnom odgoju, podstakli su je da se otisne u svet umetnosti, daleko od senki porodične istorije, u potrazi za ličnom srećom.
Ulazak u svet Warholove Fabrike
Sa nasledstvom koje joj je omogućilo finansijsku slobodu, Edie se 1964. preselila u Njujork, gde je ubrzo postala deo Warholovog kruga. Sudbinski susret sa ekscentričnim umetnikom dogodio se u martu 1965. godine, na jednoj od ekskluzivnih zabava. Warhol je u njoj prepoznao svojevrsni umetnički eksperiment – enigmatičnu mešavinu nevinosti, i dekadencije, nesputanosti i autodestrukcije. Dodelio joj je ulogu u filmu ’’Vinyl’’, iako je on prvobitno zamišljen sa muškom postavom. To je tek bio početak. Edie je postala zvezda filmova ’’Poor Little Rich Girl’’, ’’Chelsea Girls’’, ’’Kitchen’’, i mnogih drugih gde je igrala samu sebe. Neodoljiva kombinacija dečje razigranosti, androginog izgleda i nepredvidive naravi hipnotisala je publiku. Postala je oličenje Warholove opsesije slavom.
Modna ikona bez konkurencije
Edie je postavila drugačije standarde njujorškog šika. Kombinacije koje je odevala bile su igra minimalizma i ekstravagancije: crne helanke, oversize bunde, prugaste majice, upadljive minđuše i svetlucave baletanke. Bila je drugačija, i mnogi dizajneri su pronalazili inspiraciju u njenom izgledu. Prisustvo na zabavama delovalo je kao magnet za slavne ličnosti toga doba – od Mick Jaggera i Boba Dylana, do Trumana Capotea i Salvadora Dalija. Pričalo se da je bila inspiracija i za Dylanove pesme ’’Like a Rolling Stone’’ i ’’Just Like a Woman’’, dok joj je Velvet Underground posvetio pesmu ’’Femme Fatale’’.
Uspon i pad jedne zvezde
Veza sa Warholom, koliko god intrigantna, bila je u velikoj meri destruktivna. Kada je prestao da joj posvećuje pažnju, Edie je pokušala da pronađe svoj put, ali su demoni zavisnosti i mentalnih problema uzimali sve veći danak. Život joj se polako pretvarao u niz neuspelih pokušaja da se otrgne iz kandži vlastite destrukcije. Nakon borbe sa zavisnošću, i svim problemima, umrla je 1971. godine u 28. godini, od posledica predoziranja. Priča o njoj postala je deo urbane legende, dokumentovana u filmu ’’Factory Girl’’ iz 2006. godine.
Edie je bila produkt jednog vremena, ali ujedno i njegova žrtva. Njen lik je oličenje slobode, simbol umetničkog izraza koji je prkosio normama. Iako joj je sudbina dodelila kratak, ali intenzivan sjaj, decenijama nakon, njen stil, aura i priča nastavljaju da intrigiraju i podsećaju da su granice između svetlosti i tame, slave i bola, neizvesne i sasvim prolazne.