Da li se sećate one čaše kuvanog vina koju ste platili 5.50 evra u Beču?
Tu počinje priča o ekonomskoj mašini koja zarađuje više od nekih manjih država.
Christmas marketi nisu romantični ostatak tradicije koji gradovi održavaju iz nostalgije. To je biznis koji funkcioniše kao satni mehanizam, gde svaki točak ima svoju ulogu, svaki učesnik svoj procenat, i svaki grad svoju kalkulaciju koliko može da profitira.
125 miliona evra od sugrađana
Samo lokalni Bečani troše oko 125 miliona evra na Christmas marketima, bez turista u jednačini. Grad organizuje 14 marketa sa preko 900 kućica. Prosečna potrošnja je 30 evra po poseti, dok četvrtina ide nedeljno ili češće. To nije slučajnost, to je navika koju grad sistemski gradi decenijama. U Beču, 46% posetilaca su lokalni, 24% stranci. Ali stranci troše duplo više. Ne znaju da je kuvano vino skuplje nego u baru. Plaćaju „atmosferu“ bez dileme. Zato svaka kućica mora da izgleda autentično, svaki ornament „ručni rad“.
Cela godina zavisi od decembra
Vlasnica Terratorie Maps + Goods zarađuje 20-30% godišnjeg prihoda na holiday marketima, ali troši $30,000 godišnje samo na učešće, to je iznos za koji možete iznajmiti lokal mesec dana. Prodavci koji izrađuju kožu počinju proizvodnju u julu. 50% godišnje prodaje desi se u poslednjih šest nedelja. Ako Christmas market propadne, propada cela godina. I tu dolazi velika igra: Washington DC market prima 80 prodavaca, a prijavi se stotine. Najbolje pozicije idu onima sa istorijom ili vezama. Neki marketi naplaćuju premijum za vidljive lokacije.
Profit u trećoj godini
Prva godina? Gubitak. Druga? Break-even. Treća? Profit. Zato ozbiljni gradovi rade na 10-godišnjim planovima – grade reputaciju, ulažu u estetiku, dovode uticajne ličnosti. Kraiova je proglašena za najbolji božićni market. A da li je stvarno najbolja ili je investirala dovoljno u marketing da pobedi Strazbur koji to radi od 1570? Christmas marketi opstaju jer su svi svesni uloga. Grad pravi scenu. Prodavci igraju zanatlije. Turisti plaćaju kartu za predstavu.
Sledeći put kad platite 30 evra za tri čaše kuvanog vina, zaboravite na pitanje cene. Cena nikada nije bila suština. Suština je u tome šta ste dobili zauzvrat, a to je osećaj da ste deo nečega posebnijeg. Marketi odavno ne prodaju proizvode, prodaju pripadanje. I zato plaćamo trenutak u koji želimo da verujemo.