Čuvena to do lista nikad popunjenija, spisak dnevnih obaveza sve duži, a naše mentalno zdravlje i stabilnost na sve većem ispitu?
Questions to be asked
Da li vam je poznat osećaj kada završite sve što ste planirali za dan, ali vas iznutra izjeda nelagodnost jer biste možda mogli još nešto da uradite? Možda vam se desilo da ste napokon izdvojili vreme za odmor, međutim, odjednom vas je obuzela griža savesti jer ne radite ništa ’’korisno’’. Ako se prepoznajete u ovome, postoji verovatnoća da ste i vi pod uticajem jedne od izuzetno neprijatnih iluzija modernog društva – toksične produktivnosti.
Nekontrolisana, predimenzionirana potreba da u svakom momentu budemo vredni
Upravo bismo je tako i opisali, ukratko. Toksična produktivnost ogleda se u konstantnoj želji da u svakom trenutku radimo nešto po svaku cenu, a najčešće po cenu slobodnog vremena…i neretko svog unutrašnjeg mira. Par puta sam zatekla sebe kako odlažem neki vid uživanja tokom dana (crtanje, društvena igra sa sinom, kafa sa prijateljicom), jer imam ’’samo još nešto da završim’’. To još nešto, znalo je ponekad da se oduži na sat, dva ili više, pa dok bih se okrenula, ta druga stvar u vidu užitka i nije imala više poente. Takoreći, nije mi se ni uživalo više jer sam samo htela da odmorim od obaveza. Odrasla sam na uverenjima da se uspeh meri pretrpanim rasporedom i neprestanim radom – Rihanna i work, work, work, plays softly in the background. Na društvenim mrežama slike pretrpanih kancelarijskih stolova, otvorenih laptopova i ispunjenih rokovnika, dok se multitasking slavi kao ključna veština uz koju se čini da odmor izgleda kao luksuz za one koji nisu dovoljno ambiciozni. Sve dok vam jednog dana telo ne pošalje signal da je ipak previše…
Da li baš uvek moraš nešto da radiš?
Začarani krug ove opasne produktivnosti nije uvek lako prepoznati. Međutim, ona nije isto što i posvećenost poslu, pa se radoholici mogu odmah izuzeti sa spiska. Opsesivna potreba da svaki trenutak bude iskorišćen ’’produktivno’’, psiholozi neretko definišu kao nezdravu težnju ka stalnom obavljanju zadataka, bez obzira na umor, iscrpljenost ili emotivne potrebe. Ako vaš radni dan traje preko 12 sati, vikendi su vam predviđeni za odrađivanje zaostalog posla, a odmor planirate tek kada postignete cilj (koji zapravo stalno pomerate), možda ste već u ovom začaranom krugu.
Zašto smo stigmatizovali odmaranje, i po kojoj ceni?
Odmah se zaustavite, zatvorite laptop i odložite svoje rokovnike. Upoređivanje sa drugima na društvenim mrežama, neće vam doneti dobro. Imajte na umu da je odmor svima preko potreban, i da odmarati ne znači biti lenj. Oslušnite svoje telo, i nagradite ga pauzom. Kako smo uopšte došli do ove tačke izgaranja? Kultura toksične produktivnosti duboko je ukorenjena u društvenim normama koje često glorifikuju rad kao merilo nečije vrednosti. Društvene mreže dodatno su pojačale pritisak. Svakodnevno smo spamovani pričama o ljudima koji pokreću svoje biznise iz hobija, rade više poslova paralelno i još uz to stignu da vežbaju, putuju, piju maču, kuvaju zdrave obroke i neguju društveni život. Trgnite se, dan ipak ima samo 24h. U takvom okruženju, lako je osećati se nedovoljno dobrim ako ne radimo brže, bolje, više. Tokom pandemije veliki je procenat onih koji su koristili rad kao vid kontrole svog vremena, pa je došlo do toga da se granica između posla i privatnog života lagano izgubila – dnevna soba postala je kancelarija, a radno vreme beskonačno. Sounds familar?
Kako stati na kraj ovome?
Borba protiv toksične produktivnosti ne mora da znači da odustajemo od svojih ambicija i ciljeva. Naprotiv, rešenje je u redefinisanju uspeha koji će obuhvatiti naše zdravlje, pre svega, zatim unutrašnji mir, i kvalitet života. Postavite jasne granice, i na mejlove i poruke ne odgovarajte posle 18h, na primer. Naučite da zatvorite laptop kada završite posao. Dajte prioritet odmoru – on nije nagrada, već potreba. Nedovoljno sna, preskakanje obroka, rad pod adrenalinom možda deluju efikasno na kratke staze, ali dugoročno vode do sagorevanja. Vodite računa o emocionalnoj higijeni – to bi podrazumevalo da prepoznate kada da kažete ’’ne’’, i da se pritom oslobodite osećaja krivice zbog odmora. Ne morate stalno učiti nešto, stalno se usavršavati, ne morate biti taj hrčak koji će stalno trčati u krug. Neke od najlepših stvari dešavaju se u onim trenucima kada naizgled ne radimo ništa, dok razgovaramo sa porodicom, prijateljima, ležimo na plaži, gledamo u nebo.
Mi smo ljudi, a ne roboti, i naš dan traje 24h
Iako je društvo dosta dugo slalo poruku da je vrednost pojedinca u njegovoj produktivnosti, sve je jasnije da ovakav vid života i rada vodi u iscrpljenost i nezadovoljstvo. Možda je krajnje vreme da umesto opsesivnog rada u modu vratimo – život.