Vremeplov koji spaja prošlost i budućnost Beograda – vrata hotela Bristol otvara nam Nikola Milović, Head of Marketing & Communications, koji nam otkriva kako se duh slavnih vremena prepliće sa modernim luksuzom. Šta je to novo što nam The Bristol Belgrade donosi?
Kada biste mogli da oživite jedan trenutak iz bogate istorije hotela Bristol i učinite ga savremenim iskustvom za goste, koji bi to trenutak bio i kako biste ga predstavili?
Pre svega hvala na inspirativnim pitanjima koja teraju na razmišljanje i traganje po emocijama, doživljajima, sećanjima u cilju stvaranja novih uspomena. Kako se enterijer novog The Bristol hotela sa pažljivo biranim umetničkim predmetima i slikama, oslanja na mid-century epohu, bilo da je reč o životu Beograđana od ’50-ih, ’70-ih, ili cinematic inspiraciji, ikona naše kinematografije iz tog doba, Milene i Gage, Nede Arnerić, Ružice Sokić i Jelene Žigon, upravo je ovo period koji vizuelizujem dok šetam hodnicima našeg novog hotela. Ulazim u Biblioteku, upravo se završio koncert Aznavura u Domu sindikata, Milena kao publika je ušla u hotel i pored kamina uz čaj miruje i sabira utiske, dok Kapor u drugom ćošku beleži karaktere gostiju koji prolaze pored njega, a mladi Cune Gojković suptilno proba note i sprema se za nastup u četvrtak kojim će se predstaviti prvi put beogradskoj publici. Eto tu sam mentalno sad.
Kako vaša uloga online kustosa kulture utiče na kreiranje atmosfere i identiteta hotela Bristol?
Moja dosadašnja karijera je obeležena ikoničnim hotelima sa pričom, koje sam birao ili su oni birali mene. Tako je i sa The Bristol – da namerno kažem The Bristol jer mi nismo hotel Bristol nego se oslanjamo na njegovu tradiciju, praveći lanac koji ide u svet, prva stanica na tom putu je Brač. Sva ta iskustva, sitni detalji, personalizacija, utabana staza, posebni rituali, nesvakidašnji gosti, doveli su do ovog savremenog trenutka u kome se sve pređašnje iskustvo sublimira upravo u identitetu novog projekta, za koji mi prija da neretko čujem kako ide uz mene.
Ako bi enterijer hotela Bristol bio inspirisan jednim umetničkim delom ili pokretom, šta bi to bilo i zašto?
Naravno da je art nouveaux i secesija nešto što je neodvojivi deo i prvi utisak kada je umetnički dojam u pitanju. To je moja svakodnevna inpiracija, svi ti elementi, floralni, dekorativni, svi ti lavovi, bogovi, božanstvene izvedbe medaljona ili likova koji su pratili ovu epohu, nekako je sve na tacni, samo treba da se pametno poslužimo i inkorporiramo to u savremeni trenutak. Sve kao omaž Nikoli Nestoroviću, arhitekti kome dugujemo mnogo, ali ne samo mi, nego i grad u načelu, jer je tvorac i one divne zgrade na Topličinom vencu u kome se ugnezdio Muzej primenjenih umetnosti ili Narodni muzej.
Koji neotkriveni detalj ili skriveni kutak hotela smatrate najfascinantnijim, a da ga gosti često previde?
Već po prvim reakcijama vidimo da iako nismo pravili pompu, da se ona desila sama. Gosti s vrata hrle u naš The Courtyard koji će tek živeti svoj nezavisni život kada prvi zraci sunca dođu u grad, a Beograđani iskuse ovaj poseban kutak kroz originalna vrata od kovanog gvožđa, sa hodnikom koga krase stare fotografije Hotela Bristol. Za The Library i mesto pored kamina se već prave rezervacije, dok je The Dining Room već postao dnevna navika za ovako kratko vreme. Ali da, pored natpisa na ćirilici sa druge strane hotela ili sporednog ulaza sa detaljima na kojima možemo videti ispis 1912. Ja imam te neke moje stepenice, dovoljno tu a dovoljno skrivene, jedna od mnogih koje su sa pločicama originalno sačuvane u okviru zdanja, ali su toliko posebne jer su spiralne, te me asociraju na neki pariski film u kome glavna glumica trči njima u ogromnoj balskoj haljini koja se vuče i pravi tu sceničnu atmosferu.
Kako balansirate između očuvanja istorijskog nasleđa hotela i implementacije savremenih trendova u ugostiteljstvu?
Iskreno, prva nedelja i poseta naših sugrađana koji su nekada živeli svoju mladost u hotelu, dali su nam povratne informacije da smo uspeli ono čega su se mnogo pribojavali – da osvestimo stare priče, ali da ih upakujemo u potpuno novo ruho. Ono nije isto kao prethodno, ali je toliko neodvojivo od emocije koju imate sada ako kročite na isti način na koji su to činile generacije za nama, koje vidimo u nekim rukopisima ili fotografijama sa proslava Nove godine 1947. Moderni smo u potpunosti, i pioniri u mnogo čemu kada je korišćenje sistema komunikacije unutar hotela ili personalizovanog odnosa sa gostom u pitanju. Koristimo sve što je svetski trend uspeo da izmašta, i iako smo oslonjeni na tradiciju i lokalno, razmišljamo potpuno globalno, naši saradnici su sa svih strana sveta. Upravo smo završili zvanično fotografisanje i stekli prijatelje od Velike Britanije do Australije. I da, pravimo dizajn koristeći AI, i nekako se lepo uklapa baš u tu našu viziju povratka u budućnost.
Da je hotel Bristol osoba, kako biste opisali njegov karakter i stil?
Da je osoba, to bi bila upravo dominantna dama koja nas čuva i nadgleda sa glavnog ulaza, misteriozna poput Mona Lize koju svi znaju, a malo ko zna ko je ona zapravo. Ona je spona sa tim početkom od pre 113 godina i njen lik smo aplicirali na razne posebne projekte, tako da dok pijete koktel upravo led krasi vizuelna asocijacija na nju, a imamo u planu da napravimo poseban menu, desert ili sam koktel koji bi pratio tu njenu priču u vidu signature rituala. Ali polako, tek smo krenuli.
Koji je najneobičniji zahtev gosta s kojim ste se susreli od otvaranja hotela, i kako ste mu izašli u susret?
Kako hotel radi tek nedelju dana, nismo se susreli još sa nekim zahtevima gostiju koji bi se mogli prepričati. Sada jeste izazov naše iznenađenje da će diskretno otvaranje, sofisticiran, elegantan ali neformalan pristup imati svoj sporiji tok ali ne i ovo što nas raduje da se različite generacije, umetnici, advokati, doktori, ljudi iz grada, već okupljaju i da će tako brzo hotel preći u dnevnu rutinu. To je izazov koji upravo sada savladavamo u želji da pokažemo ono na čemu smo radili kada je trening kroz Blearnig sistem u pitanju, evo već tri meseca.
Kako vaša lična estetska vizija utiče na izbor umetničkih dela i dekorativnih elemenata unutar hotela?
Sva zasluga ide arhitektonskim studijima zaslužnim za koncept, i jednoj divnoj dami koja je pažljivo birala svaki detalj, kontaktirala kolekcionare i naslednike kako bi ono što vidite bilo da je svaka knjiga ili detalj na svom mestu. Ono gde mogu da doprinesem je upravo u primeni nekih lokalnih ideja, saradnje sa Bosiljčić bombondžijom, najastarijom kod nas iz 1937. ili povezivanjem sa divnim personama kao što je Zorica Kruške i sir, čiju najnoviju knjigu recepata pa i par njenih fotografija imamo upravo u delu u kome se služi naš doručak.
Postoji li određeni miris, zvuk ili ukus koji smatrate esencijalnim za doživljaj hotela Bristol, i kako ste ga integrisali u ponudu?
Miris svakog kutka koji je vezan za određene domaće artizan parfimerije ili kozmetičke kuće, Metropoliten, Koozmetik i Like a Therapy Fragrance, zvuci prirode (vetra, talasa, ptica) u našem Spa centru. Ali kada je ukus u pitanju, spomenuo bih naš prepoznatljiv ritual u vidu Afternoon tea, koji se služi svakog dana sa originalnim engleskim skounsima, vanilicama, selekciji deserata sa kolica, kanapeima, čajem i po želji penušavim vinom. To je nešto što je već obeležilo Dan zaljubljenih koji je za nama i mislim da je došao kao ritual tu da ostane.
Ako biste mogli da organizujete događaj iz snova u hotelu Bristol, bez ograničenja budžeta ili logistike, kako bi taj događaj izgledao?
To bi bio, i to će biti sigurno, neki od modnih ili popodnevnih minijatura koje bih voleo da vidim u našem The Courtyardu, poput koktela u Ritz Paris, ili Wimbledon tematskih druženja, sa sofisticiranim brendingom, dosta cvetnih aranžamana i nekog finog sveta u tonovima The Bristol brenda, koje mi zovemo interno grejž (kao kombinaciju grey i beige, zapravo Divine White i Stone Gray), uz prikladnu muzičku podršku.
Koji je vaš omiljeni trenutak dana u hotelu Bristol, kada prostor zaživi na poseban način?
Jutro je moj generalno najproduktivniji deo dana, volim taj nagoveštaj svega što će se tek desiti, buđenje svih koncepata. Ulazak sunca kroz naše otvorene prostore koji obasjavaju jedan od omiljenih mi delova, lobby hotela koji je poput moje dnevne sobe iz mašte, sa dobrim kvalitetnim nameštajem, kvalitetno odabranim knjigama, a a la carte opcija doručka i moj omiljeni eggs bendict je samo na korak daleko.