Kada arhitektura prestane da se ograničava na formu i materijal, i počne da postavlja pitanja o svetu koji nas okružuje – znate da ste stigli na bijenale u Veneciji.
Ovaj grad u narednom periodu neće biti samo pozornica umetnosti, već i aktivni učesnik dijaloga, gde će se susresti ekologija, kultura, inovacije, introspekcija, i gde se svaka instalacija može da se doživi na drugačiji način. Ovogodišnje izdanje donosi radikalno promišljanje prostora, materijala i identiteta.
Inteligencija u više oblika
Kustos ovogodišnjeg događaja, vizionarski arhitekta i istraživač Carlo Ratti, odlučio je da arhitekturu ne postavi samo kao temu, nego i sredstvo eksperimenta. Okupiće se više od 750 učesnika na preko 300 projekata, raspoređenih od Arsenala do Gardinije, i šireg urbanog tkiva Venecije. Ratti ne krije ambiciju, želi otvoreno da bijenale bude inkluzivan, transdisciplinaran i otvoren za ideje ’’bez obzira koliko drske bile’’. I zaista, po prvi put u istoriji ovog dešavanja, upućen je javni poziv arhitektama, umetnicima, naučnicima, kuvarima, i misliocima širom sveta – sa ciljem da se preispita kako živimo, gradimo i razmišljamo.
Srbija: pletenje kao sudbinski prostor
Na ovom bogatom mozaiku, srpski paviljon zauzima posebno mesto svojom instalacijom ’’Rasplitanje – Novi prostori; Unraveling – New Spaces’’, poetskim tkanjem koje spaja arhitekturu i narodnu tradiciju. U ogromnim visećim elementima ispletenim od čiste vune, evocira se osećaj doma, fleksibilnosti i povezanosti. Instalacija se menja u prostoru, nema fiksnu formu – baš kao i naše shvatanje indetiteta i arhitekture danas. Ta vizuelna metafora odražava i unutrašnji dijalog Srbije: između prošlosti i modernog doba, između ručnog rada i konceptualnog izraza, materijala i značenja. Iza ovog impresivnog projekta stoje Petar Laušević, zatim Jelena Mitrović, Davor Ereš i Igor Pantić, kao i Sonja Krstić, Ivana Najdanović, i Dušan Međedović.
Paviljoni koji pomeraju granice
Belgijski paviljon ’’Building Biospheres’’ postavlja pitanje: možemo li dopustiti biljkama da oblikuju gradove budućnost? Uz konstruktivno vođstvo arhitekte Basa Smetsa i botaničara Stefana Mankusa, istražuje se inteligencija biljaka, kao novi dizajnerski alat. Sa druge strane, Kanada donosi živi organizam – 3D štampane arhitektonske strukture sa cijanobakterijama koje hvataju ugljen-dioksid. Brazilski paviljon vraća fokus na Amazonsku zajednicu i njenu održivu infrastrukturu, dok Austrija kroz ’’Agency for Better Living’’ poredi Beč i Rim u potrazi za novim modelima stanovanja. Posebnu je pažnju privukao paviljon Bahreina, ovogodišnji dobitnik Zlatnog lava za nacionalnu prezentaciju. Njihova rešenja nude tehnološke odgovore na ekstremne klimatske uslove.
I grad i izložbeni prostor
U periodu od 10. maja do 23. novembra možete posetiti ovo dešavanje, a zbog renoviranja Centralnog paviljona, umetnost se doslovno razlila po gradu – instalacije nisu više zaključane u galerijskim prostorima, već su integrisane u svakodnevni život.