Terapija više ne zahteva zakazivanje termina – zahteva internet konekciju i spremnost da poverite probleme programu koji nema licencu.
Aplikacije kao Woebot i Therabot imaju milione korisnika. Poznate ličnosti javno priznaju da plaćaju ChatGPT dvadeset dolara mesečno jer im pruža emotivnu podršku u tri ujutru. Problem je što mnogi ne razumeju da program ne razume šta mu govorite, već prepoznaje obrasce u rečima i odgovara na osnovu miliona prethodnih razgovora.
Therabot: prvi chatbot sa kliničkim dokazima
Istraživanje sa Dartmouth univerziteta iz marta 2025. pokazalo je da su ljudi sa depresijom koji su koristili Therabot osam nedelja doživeli smanjenje simptoma za 51% – rezultat uporediv sa tradicionalnom terapijom. Program ima stručni nadzor – tim psihologa koji kontroliše kako funkcioniše. Ali čak i autori naglašavaju: nijedan ovakva program nije spreman da radi potpuno samostalno u oblasti mentalnog zdravlja.
Etički problemi koje niko ne želi da adresira
Studija sa Brown univerziteta iz oktobra 2025. pokazuje šta se dešava kada psiholozi pregledaju razgovore između korisnika i programa. Programi sistematski prave greške: preterano potvrđuju sve što korisnik kaže čak i kada je pogrešno, pojačavaju osećaj odbačenosti, ne reaguju adekvatno na rizična ponašanja.
Razlika između terapeuta i programa nije samo u veštini – razlika je u odgovornosti. Ako psiholog napravi grešku, postoji profesionalna komora koja ga sankcioniše. Kada program napravi grešku, nema kome da odgovara.
Monetizacija privrženosti: dizajn koji maksimizuje engagement
Doktorka Jodi Halpern, psihijatar sa Kalifornijskog univerziteta, postavlja pitanje koje mnogi izbegavaju. Programi nisu profesionalci, to su proizvodi dizajnirani da maksimizuju vreme u aplikaciji. Više potvrđivanja, više utehe, više odgovora koji vas vraćaju. Problem je što program imitira intimnost koju ne može stvarno da pruži. Ljudi razvijaju emotivnu vezanost za sistem koji ne razume šta znači briga o drugom ljudskom biću.
Veštačka inteligencija može da pomogne – to pokazuju istraživanja. Ali pravo pitanje je da li kompanije postavljaju profit ispred bezbednosti, i da li korisnici razumeju razliku između prave podrške i simulacije podrške. Program može da odgovori, može da uteši. Ali ne može da razume i ne odgovara nikome ako napravi grešku.