- Man-Lifestyle
Zašto branimo muškarcima da plaču
Tekst: Milena Veselinović
Savremeno društvo osporava muške suze. Da li su one vid iskazivanja emocija ili način ispoljavanja slabosti? Hajde da pričamo o fenomenu plakanja kod muškaraca koji nas intrigira. Kada ste poslednji put videli nekog muškarca iz vašeg okruženja kako briše suze?
U našoj kulturi ustaljene su fraze poput:
– Veliki si dečak da bi plakao.
– Nemoj da plačeš, pa nisi devojčica.
– Muškarci ne plaču.
Toliko sputavanja i negiranja emocija. Kako ove fraze utiču na odrastanje i koju poruku šalju u najranijem uzrastu?
Kultura potiskivanja emocija
Uz muškarce uglavnom ide karakterizacija da su jači pol, ali šta to podrazumeva? Da li je ovde pridev ’’jak’’ iskorišćen da dočara njihovu fizičku snagu, mogućnost da podignu 120kg iz benča, ili možda mentalu sposobnost da kontrolišu svoja osećanja?
Ako pogledamo dublje u sistem vaspitanja, doći ćemo do surovog zaključka da su dečaci od najranijeg detinjstva obasipani stavovima da nije u redu plakati. Ta tvrdnja modifikovana na više načina, narušava samopoštovanje i omalovažava sliku koju grade o sebi. Problem koji se spoznaje u zrelijim godinama vuče korene u kulturološkom pristupu koji je izgradio stereotip da je plakanje za slabiće. Tim činom sabotiranja potpuno prirodne biološke reakcije, podstiče se razvoj toksične muškosti koja može biti pogubna na mnogo nivoa. Muškarci kao odgovor razvijaju mehanizam potiskivanja ili negiranja osećanja. Teško komuniciraju o sebi, ignorisanjem emocija distanciraju se od svojih unutrašnjih potreba i postepeno gube mogućnost ostvarivanja bliskih veza sa okruženjem.
Ohrabrivanje potiskivanja emocija kod dečaka štetno je po njihovo mentalno zdravlje, a u kasnijim godinama mogu ispoljiti probleme sa samopouzdanjem, kreirajući destruktivan stav prema sebi ili drugima.
Autorka wellness programa i magistar primenjene pozitivne psihologije, Fiona Forman pripoveda da postoje dominantni elementi naše savremene kulture koja ceni isključivo emocionalnu čvrstinu i suzdržanost kog muškaraca. To je, uostalom, ono što se od njih očekuje.
Zašto to radimo? Zašto sabotiramo nečiju biološku potrebu? Zašto se muške suze skrivaju od javnosti?
Plakanje je samo za devojčice?
Među najranijim pogrešnim lekcijama koje savladamo u detinjstvu jeste ona da samo devojčice plaču. Prema obavljenim istraživanjima i dostupnim statistikama, žene plaču češće i duže nego muškarci. Čak pet puta više na godišnjem nivou, da budemo precizniji. Biološka strana suza je takva da žene zbog hormona prolaktina plaču učestalije, dok testosteron kod muškaraca umanjuje pojavu suza. Do puberteta i muškarci i žene plaču gotovo jednako, nakon čega slede promene.
No, uprkos tome, suze nisu ’’ženske’’.
Plakanje je vid izražavanja emocija koji ne sme biti rezervisan isključivo za jedan pol. Ljudi su emotivna bića a prihvatanje i pokazivanje naših osećanja ključ je za uspostavljanje emotivne bliskosti.
Snažan lider umesto emotivnog slabića
Muškarci se uglavnom suzdržavaju od suza kako bi očuvali privid stabilnosti i autoriteta. Izgrađeni kult muškosti se automatski poriče ako zaplače. Uvreženo je mišljenje da je iskazivanje emocija vid nestabilnosti i nemogućnosti da se vlada sopstvenim ponašanjem, što šalje negativnu poruku i ne asocira na stav dostojan lidera.
Iskazivanje emocija je moćan čin.
Suze su sredstvo koje pomaže oslobađanje od stresa jer ublažavaju bol i pomažu lučenje oksitocina i endorfina.
Teško je osloboditi se kulturoloških vrednosti koje smo apsorbovali, ali nije neizdvodljivo.
Dečake i devojčice bi trebalo od najranijih dana učiti da prigrle svoje biće u celosti, da prepoznaju ali i prihvate i ’’negativne’’ emocije kao što su bes, tuga, razočaranje. Detinjstvo je ključno za emocionalni razvoj jer se u tom uzrastu uče mehanizmi odgovora na spoljašnje stimulanse. Kada deci šaljemo poruku da je u redu da se osećaju tužno ili uznemireno, mi ih tešimo i potvrđujemo njihova iskustva. To je prvi korak ka procesuiranju tih ozbiljnih osećanja i učenju kako da na njih odgovore na zdrav način.
Ne budite u zabludi da ćete biti manje muškarac ako zaplačete. Prigrlite sebe i svoje biće u svim nesavršenostima, usponima i padovima i nesputano se prepustite emotivnoj stihiji kada vas obuzme.
Suze su oslobađajuće. Naše su i ne bi trebalo da postoji bojazan pokazati ih.
Suze su pravo svakog od nas.
Foto: eleven eleven