Tople priče sa hladnog severa: Skandinavski pisci u čijim knjigama uživamo

Tekst: Maja Bunčić

Poslednjih godina, skandinavska književnost postala je globalni fenomen, ali ne samo zahvaljujući jedinstvenim krimi romanima koji su opčinili svet.

Iako je većina doživela otkrovenje susrevši se sa fantastičnim noir svetom krimi romana sa područja Norveške, Danske, Švedske i Finske, činjenica je da je mnogo pre te 2005. kada je „Devojka sa tetovažom zmaja“ postala senzacija, a dela Stiega Larssona bestseleri, Skandinavija imala šta da ponudi svetu književnosti.

Sigrid Undset i Knuta Hamsuna dobitinici su Nobeleove nagrade za književnost još iz perioda davnih 20-ih godina prošlog veka.

Međutim, mi se u ovom tekstu nećemo baviti klasicima severnjačke književnosti, iako ona i te kako zaslužuju pažnju, već upravo zbog te pažnje koje nam masvno nedostaje, okrenućemo se modernoj skandi prozi – maestralnoj u zadržavanju pažnje čitalaca.

Za početak da razotkrijemo fenomen popularnosti štiva koje dolazi sa skandivskog podneblja.

Zašto je skandi proza postala toliko popularna?

U pitanju je regija koja poseduje bogatu i jedinstvenu kulturu, što se reflektovalo na književnost ovih zemalja. Takođe, kulturu koja je nešto drugačija od klasične evropske ili bilo koje druge u svetu, a to je automatski, bez mnogo truda čini zanimljivijom, drugačijom, autentičnijom. Nordijski autori pružili su novi pogled na nordijsk svet, istoriju i društvene probleme, što čitaocima donosi jedinstveno iskustvo.

Šta je to tako posebno u ovim romanima?

Jedan od razloga zbog kojih je skandinavska književnost toliko popularna jeste njen autentični stil pisanja. Skandinavska književnost se fokusira na karakterizaciju likova i atmosferu, što čini da se čitalac lako poveže sa pričom. Glavni likovi su ljudi od krvi i mesa, ne izdvajaju se ni po čemu posebno, sem po želji da pravda pobedi ili bilo koja vrlina, u zavisnosti od tematike. Ovi glavni likovi imaju loše dane, nemaju vremena za savršenu frizuru, porodice su im disfunkcionalne, emotivni život nije najsrećniji, prave greške, imaju poroke. No, naposletku nalaze u sebi dovoljno snage da donesu ispravnu odluku, da poslušaju savest ili nađu hrabrosti za suočavanje sa zločinom.

Kako je skandi krimi postao bolji od britanskog?

Zapravo lako. Onog trenutka kada su se pisci odmakli od stereotipa o besprekornom detektivu, teškom individualcu (Šerlok Holms, Poaro ili Morse) i priklonili istražiteljima koji ne barataju baš najbolje sa organizacijom ni sopstvenog života, ni istrage. Mrzovoljni su, okruženi gomilom briga i generalno su realističniji. Književni i filmski kritičari objasnili su kako su pored nesputane i neretko brutalne doze realizma skandinavske krimi priče značajno jednostavnije, preciznije, lišene bespotrebnih reči, ali sa mnogo slojevitijim karakterima, no što je to slučaj u istom žanru kod Britanaca i Amerikanaca.

Iako je skandinavski noir ubedljivo najpopularniji žanr koji nam dolazi iz ovog dela sveta, i romani koje se ne bave iskljičivo temom rešavanja zločina, takođe donose jedan direktan, slojevit i atmosferičan pristup priči – onaj zbog koga ćete konačno odložiti telefon.

U nastavku vam preporučujemo „must read“ pisce moderne skandi proze koji su napravili razliku:

Karl Ove Knausgard, norveški autor čija se autobiografska dela smatraju nekim od najboljih knjiga koje su napisane u poslednjoj deceniji. Knausgardova knjiga „Moja borba“ je šestotomni ciklus koji opisuje autorov život iz više perspektiva, odnosno kroz više knjiga. Knausgardov stil pisanja karakterišu preciznost i detaljnost u opisu likova i situacija, a njegova dela su prevedene na više od 30 jezika.

Među najpoznatijim skandinavskim autorima je Linn Ullmann, norveška spisateljica koja je svojim delima stekla veliku popularnost širom sveta. Njena knjiga „Prekasno“ je jedno od najboljih dela koje je napisano u poslednje vreme, a opisuje život porodice koja se suočava sa raznim izazovima. Ullmannova knjiga karakterišu slojeviti likovi i zanimljiva priča koja ne prestaje da iznenađuje.

Švedski pisac Henning Mankell, autor čija se dela nalaze u vrhu liste najprodavanijih knjiga u Švedskoj i svetu. Mankellove knjige su prevedene na preko 40 jezika, a najpoznatiji serijal knjiga je onaj koji prati detektiva Kurt Wallandera. Piščev stil karakterišu slojeviti i kompleksni likovi, napeta radnja i  teme koje se tiču savremenog društva.

Još jedan poznati pisac iz Norveške je Jo Nesbø, poznat po svojim misterioznim i napetim krimi romanima. Nesbø je najpoznatiji po seriji romana o detektivu Harryju Holeu, koji se bavi rešavanjem složenih slučajeva ubistava u Oslu i širom sveta. Nesbø je takođe objavio nekoliko knjiga za decu i muzičar je po zanimanju.

Švedska spisateljica Sofia Lundberg postala je poznata po romanu „Crveni adresar“, koji prati životne priče tri žene koje su se sprijateljile zahvaljujući svojim časopisima. Lundbergova takođe piše kratke priče i eseje o savremenom društvu.

Vigdis Hjorth norveška je spisateljica čuvena po feminističkom pristupu pisanju. Njena knjiga „Voljena“ osvojila je brojne nagrade i govori o porodici koja se raspadne nakon što majka objavi da se razvodi. Hjorth piše o društvenim pitanjima, a njen stil je oštar i provokativan.

Ovu listu nemoguće je sastaviti bez Fredrika Backmana, švedskog pisaca koji je  je osvojio srca čitalaca širom sveta svojim nežnim i dirljivim romanima. Njegova najpoznatija knjiga „Čovek po imenu Uve“, prati život čoveka koji odlučuje da se ubije nakon što izgubi svoju životnu saputnicu. Međutim, nakon što upozna nove komšije, počinje da shvata da život može biti pun iznenađenja.

Foto: Promo

POVEZANE VESTI