Ekskluzivnost je dugo bila valuta moći u svetu luksuza, i to ne samo kroz cenu i prestiž, već i kroz nevidljiva pravila igre kojima su brendovi čuvali svoj pijedestal.
Ali, nekada i najskuplje pozicije znaju da se zaljuljaju. Evropska komisija je upravo to učinila i to brendovima koji su uglavnom navikli da diktiraju trendove, a ne da odgovaraju po nekim osnovama.
Gucci, Chloé i Loewe, tri simbola high luxury, tradicije, ali i komercijalne magije, našli su se u središtu presedana koji potresa temelje mode. Evropska unija ih je kaznila sa ukupno 157 miliona evra zbog dogovaranja cena i ograničavanja prodaje nezavisnim distributerima. Iza zatvorenih vrata, gde se odlučuje o tome koliko ’’vredi’’ san o kožnoj torbi ili svilenoj bluzi, Komisija je otkrila sistem koji nije prepuštao tržištu da odlučuje, već samim brendovima.
Kako su luksuzne kuće kontrolisale tržište
Prema zvaničnim izveštajima, modne kuće su nametale trgovcima preporučene cene, maksimalne popuste i čak određene periode kada smeju da snižavaju cenu robe. Ukratko, nezavisni butici nisu imali slobodu da samostalno formiraju cene ovih komada. Time su potrošači, a i sama ideja fer tržišta, ostali bez daha pod težinom kontrolisane ekskluzivnosti.
Kazne koje odjekuju industrijom
Najveći deo kazne, gotovo 119.7 miliona evra snosi Gucci, koji je, zanimljivo, sarađivao sa istražiteljima i time prepolovio iznos kazne. Iza njega, Chloé plaća skoro 19.7 miliona, dok je Loewe, kao deo LVMH grupe, kažnjen sa oko 18 miliona. Sve tri kuće su, svaka na svoj način, pokušale da povrate dostojanstvo u izjavama punim ozbiljnosti i obećanja. Kering, vlasnik Guccija, naglasio je da je reč o nekim prošlim praksama, dok su Chloé i Loewe istakli da su ojačale svoje interne politike i obuke o usklađenosti sa zakonima.
Ipak, ono što je ovde suštinski važno, nije samo iznos kazne koji će platiti. Ovo je prvi put da je Evropska komisija javno udarila na samu srž monopola, i ideju da ekskluzivno znači nedodirljivo. Za mnoge u industriji, ovo je upozorenje, ali i putokaz. Jer u vremenu kada su i modni snovi predmet regulative, ekskluzivnost više ne može da se zasniva na ograničenju, već na autentičnosti, kreativnosti i poštovanju tržišta. Možda je ovo trenutak kada će taj nedostižni simbol statusa da nauči novu lekciju – onu o skromnosti pred zakonom i odgovornosti prema onima koji ga održavaju u životu: potrošačima.