Ovo je priča o veštini koju je jedan čovek izdigao u rang umetnosti.
Pravljenje aranžmana od cveća, toliko puta prepričana priča, ali Azuma Makoto kreira univerzum koji je dostojan naslovnih strana, i to čini sa takvom lakoćom da se pitate da li je njegov talenat ovozemaljski, ili možda ipak ne.
Više od kursa floristike
Osim dopadljive vizuelne komponente, cveće je Azumu inspirisalo da napravi takve iskorake iz sveta obične floristike, i izdigne se u rang skulptora, čoveka koji će se cvećem igrati na stotine načina, sve kako bi izrazio kreativni naboj. On stvara svet kroz latice. Njegovo su platno vazduh, led, more, pa čak i svemir, a jedina muza koju priznaje je cvet. Kada posmatrate ono što pravi, imaćete utisak kao da ste uhvatili dah prirode između nastajanja i nestajanja, kao da vam je omogućeno da spoznate samu dušu biljke. Makoto je poreklom iz Japana, i iako je prvobitno sanjao karijeru muzičara, sudbina ga je odvela na drugačiji put. Na put pijace cveća u Tokiju, gde je počeo njegov umetnički život. Dok je prodavao cveće, počeo je da ga posmatra kao živa bića sa sopstvenim glasom i karakterom. Tu negde, između tezgi prepunih mirišljavih buketa, iznedrio je filozofiju koja će ga učiniti jednim od najintrigantnijih umetnika savremene floristike.
Laboratorija botaničke poezije
Cvetna radionica koju je osnovao 2002. je drugačija od svega što ćete videti ikada na temu cveća. Ovde se ono tretira gotovo religiozno, meri se vlažnost vazduha, temperatura, svetlo, pažljivo se bira muzika koja će se slušati u prostoru, sve kako bi se biljkama obezbedili savršeni uslovi (razumem te Makoto, u potpunosti shvatam taj nivo poštovanja). Azuma veruje da komunikacija sa cvetom počinje u ranu zoru, u tišini, kada florist može da čuje glas cveća. Ali, tu se nije zadržao. Već je rešio da kroz svoja dela eksperimentiše i preispita izdržljivost duha biljke.
Šta je sad to botanička skulptura?
Serija radova ’’In Bloom’’ pretvorila je floristiku u naučno-poetski performans. U projektu ’’Exobiotanica’’ poslao je bonsai buket u stratosferu, do 30.000 metara visine, gde su se na minus 50 stepeni, bez kiseonika, cvetovi suočili sa kosmičkom prazninom. Lepota ovog prizora zabeležena je kamerom, i bila je dirljivo svedočanstvo o životu koji prkosi smrti. Godinu dana kasnije, u okviru drugog projekta Dagat & Bulaklak, Azuma je položio skulpturu od crvenih helikonija na okean kod filipinskog ostrva Negros, prepuštajući tu krhku tvorevinu surovim talasima, vetru, simbolično pokrećući pitanja o snazi prirode i duha. U Hokaidu je svoje instalacije oblagao slojevima leda, u drugim je spaljvao cvetove ili ih potapao duboko ispod površine okena. Naizgled destruktivni postupci, ali zapravo otkrivaju najdublju poruku njegove umetnosti. Da je lepota prolazna, ali da u toj prolaznosti i leži iskrena snaga života.
Volim cveće odavde do svemira – doslovno
Kroz dela odzvanja japanski koncept mono no aware – melanholična svest o prolaznosti, i zahvalnost što smo svedoci trenutka koji nestaje. ’’Svaki cvet ima svoj ciklus – rađa se, cveta, vene i postaje tlo za novi život’’, kaže Azuma i dodaje ’’Koji god trenutak da uhvatite u tom procesu, on je lep.’’
Saradnje sa Hermesom, Dries Van Notenom izdigle su ga u rang cenjenih umetnika čija se kreativnost duboko vrednuje, a njegovi radovi su krasili naslovnice ali i modne piste. Rihanna je čak nosila na sebi neke cvetne kreacije. No, bez obzira na glamur i spektakl, suština onog što stvara ostaje ista: vraćanje čovekovog poštovanja prema prirodi. ’’Cveće je s nama od rođenja do smrti, ono je tiha konstanta našeg postojanja’’, kaže Azuma. Ne bismo mogli više da se saglasimo sa ovom tvrdnjom.