Trendovi se menjaju, a sa njima i naši muškarci.
Nekada smo simbole muškosti pronalazili u brzim trkama, navijačkom sektoru na tribinama, mirisu benzina, ili zavodničkom Brad Pitt stavu, ali danas to su matcha latte, knjige Silvije Plat i torbe sa feminističkim sloganima. Muškost kao scena, a ne suština.Novi arhetip muškarca o kojem bruje društvene mreže hoda kroz digitalni pejzaž, ali ga pronalazimo i svuda oko nas. Ime mu je performativni muškarac. On je sada ceo koncept kojim ćemo se pozabaviti u ovom članku.
Muškost pod filterom i algoritmom
Identitet ovog muškarca je pažljivo kuriran, provučen kroz algoritme, ali i očekivanja publike ne bi li ostvario svoju suštinu. Na društvenim mrežama, njegova muževnost nije u potpunosti spontana, već je više režiran kadar. On sluša Lanu del Rey, možda i Sabrinu Carpenter, zna i šta žene žele da vide, a to je muškarac koji ih razume. Kako im odoleti kad se toliko trude, zar ne?
Paradoks autentičnosti
Iako dosta toga gore navedenog može nekima delovati fejk, performativni muškarac nije nužno karikatura bez svesti. Možda je neko zaista i krenuo da živi po tom principu i estetici. No, ako se vratimo na ove TikTok i Instagram primere, performativni muškarac zna i samo da dobro igra ulogu, i u toj svesnosti leži paradoks. Čak i kada se šali na svoj račun, on je i dalje u liku. To je muškost u iteraciji: sloj ironije, preko sloja autentičnosti, sve dok granica između istine i performansa ne postane nejasna. Ko si, ako performativni muškarac nisi? I šta ćemo