Da stvaraju osećaj dok istovremeno stvaraju muziku, da budu emotivna rekonstrukcija, pažljivo odmerena između poštovanja i provokacije.
Nas troje je domaći bend koji je izazvao snažnu reakciju svojim aranžmanima i obradama poznatih pesama, ali u njihovom svetu melodije ne biraju algoritmi. Bira ih energija, vodilja da je cover pesma ritual, a ne trend.
Iza ovog muzičkog koncepta stoje Teodora, Stefan i Marko, sa kojima razgovaramo o procesima, sumnjama i nevidljivim svetlima koja se pale tokom svake probe kada sve postaje jasno – da njih troje ne pokušavaju da osveže prošlost, već da joj pronađu novi dom u sadašnjem vremenu.
Kada biste morali da izaberete samo jedan trenutak-okidač iz tinejdžerskih dana, pesmu, album, koncert — koji je najdirektnije pokrenuo vašu želju da muziku ne samo slušate, nego i preoblikujete kroz vlastiti glas?
Teško je odabrati jedan trenutak, naročito što naš multimedijalni kolektiv čini više članova. Ono što nas definitivno opredeljuje da radimo ovo što radimo je ljubav ka muzici, a odabrane numere su više ili manje vidljivi gradivni elementi našeg kulturnog DNK. Stvoriti nešto novo iz polja koje rezonuje sa našim nasleđem je lepa stvar, i ta lepota je okidač za naš kućni cover bend.
Vaše obrade su “najnežnije” verzije hitova koje mnogi pamte. Kako birate balans između poštovanja originala i unošenja lične vulnerabilnosti u interpretaciju?
Poštovanje originala ogleda se u odabiru pesme koju obrađujemo. Ovo može zvučati neskromno, ali upravo suprotno – u izobilju pesama, koje često prelazi u prezasićenje izbora, odabrati jednu pesmu i posvetiti joj trud i vreme u kreiranju nove dimenzije shvatamo kao istinsko odavanje pošte. Dimenziju koju mi nudimo ima veze sa nežnošću, volimo je označiti sa senzibilnošću. Balans se sam stvara, verujemo da energetska razmena između originala i naše obrade napravi kosmičku jednačinu koja je u svom zbiru pozitivna senzacija.
Kad radite cover, da li prvo zamišljate aranžman u glavi pa birate pesmu, ili pesma izabere aranžman koji joj vi spontano dodelite? Možete li da se setite pesme čiji je finalni aranžman bio potpuna izmena u odnosu na početni plan?
Pesma bira uglavnom aranžman. Sa snimljenim obradama je to u neku ruku lako. E sad. Poslednji izazov koji i dalje imamo u pogledu adekvatne postavke obrade je zapravo prva autorska stvar koju spremamo. Priča o njoj je dosta zanimljiva. Kontaktirao nas je jedan poznati delatnik iz filmskog sveta, sa idejom da obradimo jednu njegovu neobjavljenu pesmu. Dobili smo od njega demo, kroz koji on oživljava duh rane Lolobriđide, nekog izmišljenog jugoslovenskog elektrokleša, nasleđa Videosexa, Marine Perazić i meke ere Slađane Milošević. Na nama je sada izazov da takav jedan univerzum prevedemo u nast.roje – i to nam je najizazovniji zadatak do sada. Imamo prvu verziju naše interpretacije, ali nismo sigurni šta da mislimo. Odležava u fioci trenutno, jer je vreme najbolji pokazatelj kvaliteta. U iščekivanju smo daljih koraka na ovom procesu, ne znamo gde će nas odvesti.
U svetu u kojem algoritmi odabiraju šta će se čuti – kako čuvate autentičnost i izbegavate da vas “viralnost” definiše pre nego vaša muzika?
Algoritmi su oduvek postojali, ali su bili poznati pod drugim imenima. Tradicija, žanr, navika, životni stil – ne postoje bez algoritamske postavke. Nas troje obrće ustaljene perspektive sa svakom novom obradom i onda nastaje utisak da “hakujemo” algoritam. Pretpostavljamo da promili autentičnosti isijavaju upravo iz te male premetaljke koju ispitujemo kroz naše muzičke postavke. Viralnost, pak, dolazi kao rezultat dovoljno zanimljivog i relevantnog spajanja sa aktuelnošću duha vremena u kom živimo. Mi se ne identifikujemo sa ovom aritmetikom koju primenjujemo, ali je smatramo svojim skill-om.
Koji je vaš najveći muzički “nemir”, pesma koju ste želeli da radite, ali ste oklevali zbog tehničkih, emotivnih ili žanrovskih granica?
Najveći nemir nam je vreme koje je potrebno odvojiti za proces. Mi bismo najviše voleli da za jedan susret udesimo po nekoliko pesama, ali to je prosto nemoguće. Rad nas uči strpljenju i temeljnosti, veštinama koje današnji savremeni život često mistifikuje nametanjem instant rešenja. Muziciranje, na sreću, nije supa iz kesice.
Kad radite obradu stare folk ili ex-YU pesme, da li osećate pritisak nasleđa, nostalgije, ili očekivanja starijih slušalaca, i kako se nosite sa tim kada kreirate svoj zvuk?
Ne postoji pritisak koji bi nametnuli slušaoci, ali dešava se da dugo biramo pravac za manir svake pojedinačne pesme prema našim ličnim kompasima. Uvek smo inspirisani potragom za nepredviđenom selekcijom instrumenata koje bismo koristili u instrumentalizaciji. Imamo na umu i element senzualnosti koji težimo da integrišemo u obradu, a put do nje je uglavnom drugačiji – nekad kroz vokal, nekad kroz instrument, nekad kroz tempo.
Kako izgleda vaš kreativni ritual kada ste sami, kada ste zajedno? Pre nego što snimite jednu od tih “zaboravljenih hitova”? Ima li rituala koji su neizostavni (čaša čaja, šetnja, ponavljanje refrena)?
Nekoliko specifičnih elemenata čini naš ’’sešn’’, u pogledu spoljnih “rituala’’. Uvek upalimo sun lamp da obasja jedan zid tokom probe. Jedno vreme smo za klopu kupovali dimljene kobasice i pomfrit tokom stvaranja. Često se pije čaj od koprive.
Koji bi zvuk ili instrument želeli da ubacite u svoj rad, a da to publika ne očekuje?
Jermenski duvački instrument po imenu duduk. Odlikuje ga mahovinasta mekoća tona.
Gledajući unapred, šta je ono što želite da publika oseća kada vas vidi na nastupu uživo? Da li je to nostalgična setnja kroz uspomene, zajednička terapija kroz stare stihove, ili nešto drugačije, i kako planirate da prenesete tu energiju uživo?
Želimo da publika oseti – nešto. Precizniju viziju nemamo, iako kreiramo senzibilitet koji podseća na nešto poznato iz prošlosti. Uskoro uvodimo i video komponentu u nastup uživo, a projekcije će prikazivati sećanja iz naše lične arhive. Biće simpatičan komplet.
Kome biste poverili produkciju svog prvog albuma?
Nekome ko dobro fituje sa našom energijom, ko neguje duh kolaboracije i veruje u muziku. Poziv je otvoren s naše strane za sve zainteresovane.
Šta je za vas individualizam nad konformizmom?
Teško pitanje. Savremeni istorijski trenutak ne ostavlja mnogo prostora za individualizam u teorijskim okvirima. Praktično, individiualizam je skup osobina i aktivnosti koji osoba praktikuje; životni stilovi su tu da markiraju identitete. Da li je to uopšte važno u svetu gde je slobode sve manje, pravda oko očiju ima sve deblji povez, a empatija se svodi na reciklirane motivacione citate koji traju 24h, koliko i Instagram Story?
Fotografija: Katarina Šoškić – @nekomunikata
Stajling: Aleksandra Perović – @saskaperovic
Kosa: Kristijan Vlajković – @colorcutchrisandmore