Rečenicama koje dišu kao džez improvizacija, slobodne, nesputane i nepredvidive, menjao je ritam književnosti.
U njegovim tekstovima se oseća miris prašnjavih američkih drumova, huk vozova, nemir mladih tela željnih smisla i slobode. Kerouac nije bio samo autor, nego i simbol jedne epohe, katalizator pobune, ikona generacije koja je odlučila da živi izvan pravila, da traži odgovore na mestima na kojima su drugi videli samo pustoš.
Glas koji je disao slobodom – tragovi detinjstva i lomovi mladosti
Rođen je kao Jean-Louis Lebris de Kerouac 1922. u radničkom Lowellu, u porodici frankokanadskih imigranata. Odrastao je između katoličke tradicije, siromaštva i sna o nekoj većoj Americi. Život pun potresa (smrt starijeg brata, gubitak očevog posla, borba sa alkoholom), i svi lomovi koje je doživeo bili su gorivo za njegovu književnost.
Roman koji je uzdrmao Ameriku
Kada je 1957. objavio roman On the Road, američka književnost više nije bila ista. Roman, napisan u dahu na jednom beskonačnom svitku papira, bio je manifest bit generacije, koja je odražavala želju mladih za slobodom, bekstvom od konvencija i neutaživim traganjima za istinitim životom. Likovi Sal Paradise i Dean Moriarty postali su simboli večite čežnje – za pustolovinom, ljubavlju, za životom koji gori poput romantične sveće. Kerouac je negovao stil koji je nazvao spontana proza, nalik improvizaciji džez muzičara koje je obožavao. Kada je pisao, tekst nije polirao do savršenstva, već je zadržavao sirovu, ritmičnu i trenutnu misao, kao zapis srca u trenutku otkucaja. Pored romana On the Road, napisao je The Dharma Bums (prožet budističkim traganjem), zatim The Subterrraneans, Mexico City Blues, Big Sur, i autobiografski Visions of Gerard. Iako nisu svi naišli na masovnu popularnost, oni čine mozak Kerouacove unutrašnje borbe, one koju je vodio između poroka, discipline i haosa, majčine tihe kuhinje i divlje slobode američkih autoputeva.
Ikona kontrakulture i muzička inspiracija
Njegov uticaj nadilazi književnost: hipi pokret, kontrakultura šezdesetih, pesnici poput Ginsberga i Barouza, muzičari Bob Dylan, Jim Morrison, John Lenon i Tom Waits – svi su nosili trag Kerouacovog duha. Čak i modni brendovi danas koriste njegov lik i dela kao simbole pop kulture, a generacije čitalaca i danas u njegovim knjigama pokušava da pronađe smisao sopstvenog nemira. Ipak, Kerouac nije bio idealizovana figura. Bio je prepun kontradikcija, istovremeno slobodan i vezan, otvoren i introvertan, buntovnik i mamino dete. Stavovi koje je imao o ženama i etničkim zajednicama i danas nose breme kritičkog preispitivanja, ali upravo u tome leži istina, a to je da je bio čovek svog vremena, ali i pesnik večne ljudske potrage za slobodom.
Umro je prerano, u 47. godini života, iscrpljen alkoholom i slavom koju nikada nije umeo da nosi. Ali njegovo delo je ostalo da bruji poput džez improvizacije – živo, nesavršeno i besmrtno.