’’Ako je feminizam postao stvar apsurda, to je samo zato što je muška arogancija od njega napravila nešto o čemu se da raspravljati.’’
Reči mogu biti moćno oružje koje menja tok misli jednog perioda, a nekad i čitavih generacija.
Simone de Beauvoir, književnica, filozofkinja i partnerka Jean-Paul Sartra, bila je glas u vremenu kada su žene ćutale, ili bivale ućutkivane. Razbila je tišinu i pokazala da žena na mora da prati unapred zadati okvir, već da može prosto da bude. Njena rečenica ’’Žena se ne rađa, ženom se postaje’’ odjekuje i danas kao jedan od temelja feminističke misli.
Put ka slobodi
’’Ne želim da žene imaju moć nad muškarcima, nego nad sobom.’’
U porodici u kojoj je rođena početkom 20. veka unapred joj je bio zacrtan put – brak, poslušnost, to su bile vrednosti koje su se očekivale da pruži. Međutim, Simone se pobunila. Odbacila je katoličko vaspitanje, odbila ideju miraza, i rešila čvrsto da svoje mesto pronađe među knjigama i idejama. Studije filozofije na Sorboni otvorile su joj vrata intelektualnih krugova, gde je srela svog saputnika, partnera i mislenog protivnika. Nekonvencionalni odnos nje i Sartra neretko je bio predmet javne znatiželje, ali ono što je uistinu oblikovalo njen identitet bila je neumoljiva potraga za slobodom. Kako onom ličnom, tako i univerzalnom. Diplomirala je sa svega 21 godinom, i postala najmlađa diplomirana filozofkinja, a tek deveta žena kojoj je to pošlo za rukom.
’’Niko nije arogantniji prema ženama, agresivniji i puniji mržnje od muškarca koji je nesiguran u svoju muškost.’’
Knjige koje su promenile svet
Prva značajna filozofska studija, Za moral dvosmislenosti (The Ethics of Ambiguity) oslikala je njeno uverenje da bi čovek sam trebalo da odredi smisao svog postojanja, bez da se oslanjanja na dogme i očekivanja drugih iz okoline. Dve godine kasnije, objavljivanjem monumentalnog dela Drugi pol (Le Deuxième Sexe) Simone je zauvek promenila način na koji društvo razmišlja o ženama i vidi žene. U toj knjizi ona analizira biološke, istorijske, socijalne i kulturne obrasce koji su žene uvek postavljali kao ’’drugi pol’’, i to ’’drugo’’ naspram muškarca koji je uzdignut kao univerzalni subjekt. Njena analiza braka kao institucije u kojoj je žena svedena na razmenu usluga, ili majčinstvo koje je kroz vekove bilo glorifikovano, a zapravo je često bilo oblik zarobljeništva, predstavljala je radikalan raskid sa dotadašnjim normama. Reakcije na ovu knjigu i ono izrečeno u njoj bile su burne. Dok su jedni ovo delo slavili kao minifest oslobođenja, katolička crkva ga je osudila i stavila na listu zabranjenih knjiga, a mnoge države su je bile i cenzurisale. Ipak, njene su reči uprkos tom pokušaju da ostane u senci, stigle do mnogih žena širom sveta. Te knjige su bile seme na kojem je iznikao drugi talas feminizma šezdesetih godina. Pored filozofskih stanovišta, Simone je pisala i romane, eseje i memoare koji su bili nagrađivani. Njen je glas tu jednako bio snažan kao i u filozofskim osvrtima.
’’Čudna je stvar dnevnik: ono što izostaviš važnije je od onoga što upišeš.’’
Simone de Beauvoir je bila kontroverzna figura, ali samo zato što je uspela da bude pionirka na putu lične emancipacije i odbacivanja društvenih okova. Ovu borbu pritom nije sebično držala za sebe, već je postavila osnove za nadolazeće generacije sledbenica koje će na njenim idejama odbaciti neke tradicionalne uloge koje su ženama nametnute. Čitati je danas znači gledati u ogledalo koje nam vraća sliku sveta – ne onakvog kakav jeste, već onakvog kakvim ga društvo uporno oblikuje. Sloboda uostalom nije gotova stvar, već stalni proces koji se iznova treba obnavljati, i za koji je borba uvek potrebna.