Pevačica, glumica, umetnica, ćerka legendarde Jane Birkin i reditelja Jacquesa Doillona – ali i mnogo više od prezimena koje nosi.
Njen stil vrišti slobodu, a estetika je nesputana, ekscentrična, ponekad britanska duhom, ali u suštini krajnje francuska – mešavina porodičnog nasleđa, umetničke individualnosti i nepokolebljive doslednosti sebi.
Vizuelni potpis – boemski, ali promišljen
Karijeru je započela kao dete, a već sa 15 godina napustila školu da bi se posvetila glumi. Igrala je u brojnim francuskim filmovima, ali i u pozorištu. 2012. izdala je prvi album, sa pesmama koje su spoj folk melanholije i indie duha. Međutim, njen talenat nije se zadržao samo na muzici. Outfiti koje bira su pozivnica u svet gde su vintage komadi, široki sakoi, šeširi sa obodom i Gucci aksesoari osnovne jedinice izražavanja. Kada je pogledate, deluje kao da je izašla iz neke knjige, ali je zapravo potpuno savremena. Obožava slojevitost, muške krojeve, teksture koje se dodiruju i suprotstavljaju, boje koje izmiču pravilima. Modu koristi kao način da iskaže sebe, a ne kao masku.
Estetika koja ne traži dopuštenje
Lou Doillon je oličenje moderne umetnice: stvara, istražuje, kombinuje. Gitara joj je saputnik, a ilustracija strast. Glas način da se osloni na sopstveni unutrašnji ritam. Producirala je i distribuirala sama svoj poslednji EP, montirala spotove, crtala kadrove stvarajući 11.000 crteža za video. Nije joj potreban studio, ni tim od deset ljudi, potrebna je ideja, i sloboda da je oblikuje kako poželi. Odrasla je okružena intelektualcima, filozofima, rediteljima, umetnicima koji su živeli posebnim, boemskim životom, mislili nezavisno i osporavali konvencije.
Njena estetika je hibrid – svaki komad ima svrhu, da izrazi ono što ne izgovara, i da izazove radoznalost. Modom se bavi instinktivno, ali vrlo ozbiljno – bila je zaštitno lice brendova Givenchy, Miu Miu, Mango, Chloe i H&M.
Lou Doillon ne definiše ni jedna uloga, ni jedna precizno podvučena estetika, već stalni pokret između nota, linija, kadrova i komada odeće. Ona je neka vrsta anti-influensera u najlepšem smislu – žena koja inspiriše ne da je kopiramo, nego da pronađemo sopstveni izraz.