Postoji jedna tiha promena u načinu na koji živimo, koja nije bučna poput minimalističkih trendova, niti se zasniva na prolaznim estetskim floskulama.
Ona se dešava u tišini doma, u osvitima jutra kroz velika prozorska okna, u mirisu drveta, u dodiru lanene zavese, i šapatu lišća koje donosi vetar sa terase – ta promena zove se biofilni dizajn.
Više od trenda – povratak prirodi u najdubljem smislu
Biofilni dizajn nije još jedan stil uređenja enterijera. On je filozofija, odgovor na otuđenje od okoline koje osećamo u svakodnevici punoj ekrana i betona. Inspirisan je našom iskonskom potrebom za povezanošću – koncept koji je sedamdesetih popularizovao biolog Edvard O. Vilson, govoreći o urođenoj ljubavi čoveka prema prirodi. Međutim, imajte na umu da ovde ne govorimo o tome da unesemo nekoliko saksija u dnevnu sobu i tu završimo priču. Možete, naravno, ali nije to suština. Govorimo o kreiranju prostora koji ’’dišu’’, prostora u kojima svetlost ima svoje staze, u kojima materijali kao što su drvo, kamen, glina, lan ne glume prirodu – već jesu priroda. Govorimo o domovima koji leče, radnim prostorima koji inspirišu, i mestima u kojima prirodni ritmovi ponovo igraju glavnu reč.
Kako priroda utiče na nas – van granica estetike
Razlog zbog kojeg se biofilni dizajn ne svodi na stil, već ulazi u wellness sferu, leži u njegovim dokazanim benefitima po zdravlje. Prisustvo biljaka i prirodnih materijala u prostoru smanjuje stres, poboljšava koncentraciju i kreativnost, pa čak i kvalitet sna. Veliki prozori koji puštaju dnevnu svetlost, zvuci vode ili vetra, organske forme nameštaja koje prate linije tela i pokreta – sve to kreira ambijent u kojem se telo i um sinhronizuju sa onim što je zaista važno. U eri digitalne prezasićenosti, priroda nije više luksuz, nego je lek.
Ključni elementi biofilnog enterijera
- Prirodna svetlost i ventilacija – otvoreni prozori, stakleni krovovi i refleksije koje podsećaju na igru sunčevih zraka kroz lišće.
- Biljke – fikusi i monstere, ali i živi zidovi, viseći vrtovi i začinske bašte u kuhinji.
- Materijali – reciklirano drvo, kamen, neobrađeni tekstil, glina i prirodna vlakna daju toplinu prostoru, ali podsećaju na odgovornost prema planeti.
- Organske forme – krivudavi oblici nameštaja, obluci umesto kvadrata, linije koje se ne završavaju strogo, već u mekim prelazima.
- Boje prirode – zemljani tonovi, maslinasta zelena, morsko plava, boja peska, sve su to boje koje podsećaju na pejzaže koji smiruju.
Pogled u budućnost – održivo i humano
Biofilni dizajn ne zaustavlja se na estetskom nivou – on ide ruku pod ruku sa održivošću. Izbor adekvatnih biorazgradivih materijala, energetska efikasnost, reciklaža i redukcija otpada čine okosnicu savremenog, promišljenog enterijera koji želi da poštuje čoveka i čuva planetu. Frank Lojd Rajt, jedan od najuticajnijih arhitekata prošlog veka, govorio je čak o ’’organskoj arhitekturi’’, kao načinu da zgrada bude produžetak prirodnog okruženja, a ne neki objekat koji će izmeniti suštinu. Biofilni dizajn u tom smislu, postaje savremena reinterpretacija te ideje.