Ako bismo izdvojili jednu knjigu koja bi u vaše ruke mogla doći sa razlogom, to bi bila ’’Prorok’’, pisca Kahlila Gibrana.
Ona se čita u tišini, između otkucaja srca i najdubljih misli, često kao odgovor na pitanja koja nismo ni znali da nosimo u sebi.
Nije ni čudo što su baš reči ovog pisca pronašle put do školskih govornica, oltara, i kutaka duše gde stanuje nada. Kahlil Gibran je pesnik čija mudrost ne stari, i čije misli ne blede – on je glas koji je izgovarao istinu za mase, tako što je svakom pojedincu šaputao na njegovom jeziku.
Glas proroka – introspektivni pogledi
Rođen je u zemlji rastrzanoj političkim i verskim tenzijama, u malom gradiću na području današnjeg Libana, 1883. kao maronitski hrišćanin. Još kao dečak se sa porodicom preselio u Boston, gde se prvi put susreo sa avangardom zapadne umetnosti. To ga nije udaljilo od njegovih korena, naprotiv. Učinilo ga je vanserijskim umetnikom koji piše i sanja na oba jezika – engleskom i arapskom, i koji se obraća svim kulturama jednako. Njegov stil nikad nije robovao formi, bio je slikar, pesnik, filozof, i liričar. Najpoznatije delo ’’Prorok’’, objavljeno 1923. godine, sastoji se od 26 poetskih eseja koje izgovara fiktivni mudrac Al-Mustafa, pred odlazak iz izmišljenog grada Orfala. U njima se razmatraju teme koje pogađaju samo srce postojanja – ljubav, porodica, brak, deca, sloboda, tuga, radost. Svaka reč zvuči kao molitva, a svaka misao odzvanja dugo nakon što se pročita.
Poezija kao filozofija života
Gibranova rečenica vas vodi, njegova filozofija nije dogma, već poziv na unutrašnje traganje.
’’Učitelj vas ne uvodi u svoju kuću mudrosti, već vas vodi do praga vašeg uma’’, govorio je. I tu leži ključ njegovog univerzalnog uticaja – u vremenu kada su tradicionalne religije gubile moć, Gibran je ponudio duhovnost bez dogme, svetost svakodnevice, i tišinu kao punopravnu reč. U njegovim mislima o ljubavi stoji: ’’Ljubav ne daje ništa osim sebe, i ništa ne uzima osim sebe. Ljubav ne poseduje niti želi da bude posedovana.’’ Takve rečenice nisu poezija, one su ogledalo, izazov, uteha.
Iako je najpoznatiji po ’’Proroku’’, Gibran je autor još sedamnaest knjiga, od kojih je osam napisano na engleskom jeziku. Njegov opus obuhvata i likovne radove. Stvorio je preko 700 ilustracija tokom života – ispunjene su simbolikom i nadrealističkim elementima, bliskim njegovim poetskim vizijama. U arapskom svetu se smatra jednim od začetnika moderne poezije i intelektualnim buntovnikom koji je raskinuo sa klasičnim pravilima pisanja. U zapadnom svetu, njegovo delo se tumači kao spiritualna literatura, inspirativna fikcija, pa čak i vodič za samopomoć. Ali njegova prava vrednost leži upravo u tome što odbija da se ukalupi.
’’Postoji trenutak kada se reči iscrpe, a tišina počne da govori.’’ Gibran jeste bio glas tog trenutka. I nastavlja da govori – tiho, ali jasno, svakome ko ume da sluša.