Već sa prvim taktovima obrade Anxiety, znate odmah o čemu se radi – nije svaka muzička zvezda rođena da bude sve, ali to ne važi za Doechii.
Ona je pesnikinja, provokatorka, performerka, istovremeno modno osvešćena i originalna. Naizgled neuhvatljiva, ali potpuno svoja, Doechii je umetnica koju nijedan žanr ne može ukrotiti. I upravo u toj nesvrstanosti leži njena moć – moć koja joj je donela istorijsku pobedu na dodeli Gremija 2025. godine kada je njen mixtape Alligator Bites Never Heal trijumfovao u kategoriji za najbolji rep album.
Ali ova princeza novog zvuka nije se pojavila niotkuda. Rođena je kao Jaylah Hickmon u Tampi na Floridi. Još u osnovnoj školi osmislila je svoj alter ego, IamDoechii, da bi u srednjoj već počela da na SoundCloudu objavljuje prve pesme. 2020. dolazi njen viralni hit Yucky Blucky Fruitcake, koji je zabeležio preko 33 miliona strimova na Spotify platformi. Od tada sve je postalo drugačije za Doechii, od EP-ja BRA-LESS do queer himne Persuasive, i pesme Crazy, koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim.
Swamp princess – šta znači biti princeza iz močvare?
Ovako Doechii sebe naziva, ali to je za nju mnogo više od metafore. To je identitet od kojeg ne beži. Tampa, njen rodni grad, daleko je od blještavog Majamija, ali je kako je Doechii rekla u govoru na Gremiju, ’’puna talenta, kulture i duše.’’ I upravo odatle, iz te sirove zemlje koja rađa bol i autentičnost, proklijala je i njena umetnost. U seriji Swamp Session, koja je prethodila izlasku nagrađenog mixtapea, oživljava pejzaže svog detinjstva i traume svog odrastanja. Pesme Bullfrog, Florida Wata i Nissan Altima manifestacija su moći, ranjivosti i lične revolucije.
Doechii je sve što niste znali da vam treba
Ona ne izaziva pažnju samo svojom muzikom, njen modni izraz jednako privlači pažnju. Na sceni, i van nje, kombinuje estetiku avangarde, high fashion i uličnu modu, tako da sve deluje teatralno i intrigantno. Voli da eksperimentiše teksturama, bojama, perikama i siluetama, često birajući komade koji odražavaju njeno trenutno raspoloženje, bilo da je stajling inspirisan gothic glamom, sportskim setovima jarkih boja ili dramatičnim kreacijama koje prkose pravilima red carpet mode. U svetu u kojem sve prebrzo postaje deo šireg šablona, Doechii je neko ko remeti ustaljene obrasce. Tehnički briljantna, emotivno ogoljena, umetnički nedefinisana, ona pomera granice u repu, ali i u pop kulturi. Njena je muzika poput američkog juga, puna tuge, napeta, ali i ispunjena blistavim trenucima slobode.
U svom govoru nakon što je dobila nagradu, dok su joj oči bile ispunjene suzama, Doechii je rekla: ’’Znam da postoji neka crna devojčica koja me sada gleda. I želim da znaš – možeš sve. Tačno ovakva kakva si, ti si dovoljna.’’ I to nije bila samo fraza, bila je to poruka nove zvezde, čija priča dokazuje da autentičnost nije slabost, već najjače oružje. Možda nas nekad preplavi generički zvuk i viralna ispraznost, ali Doechii je podsetnik da umetnost još uvek može biti istinita, ponekad neugodna, ali izuzetno moćna.