- Umetnost
Umetnički zaokreti za koje (ni)smo spremni – Nadrealizam u doba veštačke inteligencije
Kada je pre sto godina, André Breton objavio Manifest nadrealizma koji je obeležio početak jednog od najinteresantnijih umetničkih pokreta u istoriji, little did he know da ćemo vek kasnije živeti okruženi veštačkom inteligencijom koja postaje neodvojivi deo naše svakodnevice.
Nadrealizam, sa svim svojim nelogičnostima, bizarnostima i iskrivljenom stvarnošću, polako je prokrčio put u svest umetnika, ali i publike širom sveta. Intrigantan, na ivici shvatanja, kontroverzan, nekad morbidan, nikad bez komentara – ovaj pravac privlači puno pažnje. Danas, u digitalno doba, suočeni smo sa drugim izazovima koji plasiraju ’’umetnost’’ – u pitanju su slike stvorene pod uticajem veštačke inteligencije AI.
Da li smo uopšte spremni za novu eru u kojoj računari ne samo da imaju mogućnost da stvaraju umetnost, već možda i redefinišu njenu suštinu?
Baš kao što je i nadrealizam istraživao granice svesti, prostranstva posvesnog, tako i AI umetnost u mnogim svojim oblicima deluje kao moderna interpretacija tih ideja. Moramo ići u korak sa vremenom, ali po koju cenu? Umetnost koju stvara AI tehnologija, u suštini odvojena je od umetnosti kako takve, ona je generička, dehumanizovana, često je na granici između jezika i slike. Možemo li je onda uopšte i nazvati ’’umetnost’’? Izvesni programi jesu specijalizovani za stvaranje slika inspirisanih snovima na osnovu inputa koji im se zadaju, ali kao da nešto tu fali…Ova rešenja imaju efekte koji po default-u dodaju sanjivi element koji diše nadrealističkim momentom, glitchy su, nestvarne, pomalo i filmski neobične, ali da li se to može uporediti sa slikama koje je stvorio jedan René Magritte ili Salvador Dali?
Da li će AI zameniti prave umetnike?
Prošle godine u Njujorku je održana izložba posvećena AI umetnosti, koja je okupila brojne stvaraoce. Pod nazivom ’’AI Surrealism’’ ponudila je posetiocima jedinstvenu priliku da vide koje su mogućnosti AI softvera i na koji način on može da transformiše umetnost i prezentuje je kroz različite zadate stilske pravce, uključujući AI fotografiju, animaciju i digitalnu ilustraciju. Izložba je ukazala na činjenicu da osim što je AI moćan alat, to jeste i jedna vrsta kreativnog pokreta koji izaziva tradicionalne pristupe umetnosti i originalnost.
I dok su neki segmenti AI editovanja korisni prilikom uređivanja fotografija, postavlja se pitanje koje su granice, i da li je moguće limitirati uticaj ovog trenda u današnje vreme. Koliko god AI bio sposoban da stvori neke estetski privlačne slike, on je ipak kao sistem nesvestan suštine onog što stvara – AI nije biće sa dušom i srcem. Kreativna rešenja koja pravi su upravo to – kreativna rešenja, ali kao takva lišena razumevanja samog koncepta, često deluju neprirodno i rezultat su u stvari spajanja fragmenata mnoštva slika koje već postoje negde na internetu. To je sistem koji ’’uči’’, ali neke domete ipak ne može da dosegne – ovde ne postoji dubina, nema emocije, već je u pitanju generički pristup potpuno izolovan od bilo kakve senzibilnosti. AI može da stvara, ali nema sposobnost da zameni ljudski duh, emociju i autentičnost u njenoj srži.
Foto: Pinterest