Pour l’amour de l’art – Francuski filmovi koji se izdvajaju u odnosu na sve druge koje ste do sad pogledali

Tekst: Marija Mladenović

Neizbrisiv trag koji francuska kinematografija ostavlja na gledaoce, verovatno možemo pripisati jedinstvenoj sposobnosti da obrađuje teme ljubavi, umetnosti i egzistencijalizma.

Predstavljamo vam ostvarenja koja su promenila tok filmske istorije i postala inspiracija nadolazećim generacijama reditelja i filmofila.

Le Samourai – 1967.

Jedno od najlepših kratkih noir ostvarenja režirao je Jean-Pierre Melville. Alon Delon u ulozi Jefa Costela, hladnokrvnog plaćenog ubice, unosi neopisivu harizmu u svoj lik, a film je vizuelni spektakl sa suptilnim nijansama plave i zelene koje obogaćuju svaku scenu, prikazujući Pariz u svetlu kakvo do tad nije viđeno.

Breathless (A bout de soufflé) – 1960.

U ovom filmu koji je jedan od najznačajnijih novog talasa, govori se o beguncu Michelu i američkoj novinarki Patriciji. Režirao ga je Jean-Luc Godard, a u njemu glume kultna imena poput glumca Jean Paul Belmondo i glumice Jean Seberg. Njihova šetnja po Champs Elysees-u, tokom njihove prve interakcije pred kamerama je kultni trenutak u kinematografiji, a publiku su osvojili svojom autentičnošću i drugačijim pristupom naraciji.

La Belle et la Bête – 1946.

Vanvremenski klasik koji godinama inspiriše svojim predivnim vizuelnim prikazima, u režiji Jean Cocteaua, bio je nominovan za nagradu na Kanskom festivalu. Romantična fantazija inspirisana je bajkom ’’Lepotica i zver’’, a donosi priču o ljubavi, čaroli i žrtvovanju. Belle menja svoj život za očev, ulazi u svet Zveri i kroz izazove u njegovom zamku otkriva snagu ljubavi i praštanja.

Hiroshima Mon Amour – 1959.

Ovo je duboko emotivan film koji istražuje teme sećanja, ljubavi i gubitka. Priča je o francuskoj glumici i japanskom arhitekti čiji razgovori koji se odvijaju tokom 24h otkrivaju bolne uspomene na bombardovanje Hirošime, čime se pripoveda o ljudskoj povezanosti i kolektivnoj traumi. Crno-bele slike Pariza i Hirošime oslikavaju dualnost i krhkost ljudske prirode, stvarajući nezaboravan doživljaj za sve gledaoce.

Rififi – 1955.

Uprkos činjenici da se nalazio na crnoj listi u Americi, uspeo je da se izbori za sam vrh liste najnapetijih filmova svih vremena. Četiri muškarca planiraju savršenu pljačku zlatare, ali ih na tom putu očekuju brojni zapleti. Dramatično osvetljenje, napete scene, izdaja i pad glavnog junaka neki su od momenata po kojima se film ističe, a takođe se izdvaja scena provale koja traje oko pola sata snimljena u potpunosti bez dijaloga i muzike, uz oslanjanje na prirodne zvuke, što dodaje dramatičnost celom filmu.

Foto: Pinterest

POVEZANE VESTI