Oživljavanje zvuka za muzičke entuzijaste – magija gramofona i vinila

Tekst: Marija Mladenović

Postoji taj neki neodoljiv šarm u okretanju ploče na gramofonu, pažljivom spuštanju igle na vinil i uživanju u autentičnom zvuku koji ispunjava prostoriju emocijama.

Moderna tehnologija koja nam je dostupna danas, ubrzala je poprilično živote koji vodimo, muzika se ne baš tako retko, konzumira u prolazu. Gramofoni su više od načina za reprodukciju muzike, simbol su prošlog vremena, koje ponovo oživljava za nove generacije ljubitelja.

Nastanak gramofona i vinila

Pre nego što su postale standard, svet snimljene muzike prošao je kroz različite formate, uključujući krhke voštane cilindre, ali i izdržljive šelak ploče. Ovi formati suočavali su se sa brojnim izazovima u pogledu trajnosti, skladištenja i ukupnog iskustva slušanja. Međutim, ograničenja sa kojima su ti formati bili suočeni, postavila su temelje za nadolazeće inovacije koje su unele revoluciju u muzičku industriju, i otvorile vrata za pojavu vinila. Tokom ’40-ih i ’50-ih godina, uvođenje LP ploča od 33 1/3 RPM donelo je mogućnost duže reprodukcije, kao i značajno poboljšanje kvaliteta zvuka. Istovremeno, popularnost su sticale i singl ploče od 45 RPM, koje su nudile praktičan format za hit pesme. Svet muzike počeo je da se menja krupnim koracima, a publika je uživala u novim načinima na koje su mogli da konzumiraju svoju omiljenu muziku.

Zlatne godine vinila i pad popularnosti

Ako ste se pitali kada je sve počelo, verovali ili ne, još su šezdesete godine donele dominaciju vinilnih ploča kao glavnog medija za slušanje muzike, a uspeh ovog formata nije ležao samo u njegovoj trajnosti, nego i u tehnološkim naprecima u proizvodnji. Uvođenje stereo zvuka dodalo je novu dimenziju slušanja, dok su omoti albuma i pakovanja postajali sastavni deo muzičke industrije, omogućavajući umetnicima da iskažu svoju kreativnost i na vizelan način. Sedamsete i osamdesete obeležavaju zlatno doba, kada je učvršćena njegova pozicija kao primarnog muzičkog formata. Deceniju nakon toga, usledili su izazovi. Uspon kaseta i kompakt diskova pružio je potrošačima efikasnije skladištenje, kao i kompaktnije i prenosive alternative. Vinil se potom suočio sa ekonomskim, ali i ekološkim izazovima u proizvodnji, što je dovelo do opadanja prodaje kao i interesovanja.

Vinilna renesansa

Ipak, priča o vinilu nije se tu završila, srećom po vinil. Početkom 2000-ih godina, dolazi do iznenadnog oživljavanja, ali i novih tendencija i trendova. Kolekcionari, vođeni strašću prema jedinstvenim kvalitetima, počinju polako da vraćaju u modu vinilne ploče. U ovome su veliku ulogu odigrale društvene mreže i online zajednice jer su povezale istomišljenike, podstičući ponovni interes. Nostalgija nesumnjivo igra veliku ulogu u ovom fenomenu, ali vinil ima i drugih prednosti – taktilnost rukovanja pločama, ispitivanje omota albuma, jedinstveni zvuk i šum koji je nemoguće oponašati drugim uređajima – multisenzorno iskustvo ako nas pitate.

Sredinom juna u Beogradu je na Terazijama otvorena #Mascomstore, prodavnica ploča u kojoj možete naći fenomenalna izdanja, od The Smiths, David Bowie, preko Taylor Swift, Tine Turner, Lane Del Ray, Wes Montgomery, do Adele i Fleetwood Mac.

Retro modeli gramofona spajaju najbolje od klasičnog izgleda fonografa sa modernim mogućnostima kao što je bluetooth. Estetski i stilski doživljaj uz minimalno održavanje – odmah dodajemo na wish listu!

Trajnost muzike i njena sposobnost da prevaziđe tehonološke promene, adaptira se na postojeće stanje i govori univerzalnim jezikom koji spaja – opipljivo, nostalgično, autentično, čine vinilne ploče integralnim delom sveprisutnog pejzaža konzumacije muzike kojem se ushićeno predajemo.

Foto: Promo

POVEZANE VESTI