- Knjige
Preporuke iz čitaonice – 11 klasika koje vredi pročitati
Inspirativno, upečatljivo, atraktivno, značajno za aktuelne ali i nadolazeće generacije – moderni klasici su dela koja su tu da ostanu.
Najčešče opisana kao literatura nastala nakon Prvog ili Drugog svetskog rata, njihova univerzalna privlačnost počiva na kvalitetu i uticaju koji je vanvremenskog karaktera, ispunjena umetničkim sekvencama koje zadovoljavaju visoke standarde uprkos različitim stilovima pisanja. Upravo su takve knjige koje su se našle na našoj listi 11 najznačajnijih modernih klasika koje bi vredelo pročitati.
Životinjska farma, Džord Orvel (1945): Ova alegorijska novela je kritika totalitarizma kroz priču o životinjama koje preuzimaju farmu u nastojanjima da stvore društvo jednakih. Njihova revolucija ubrzo postaje korumpirana, čime se oslikava ljudska pohlepa i sklonost manipulativnim ponašanjima. Orvel je fantastično dočarao kako idealizam može biti izvitoperen kada se nalazi u pogrešnim rukama.
Božanstvena komedija, Dante Aligijeri (14.vek): Možda nije po standardnoj definiciji klasika, ali je delo koje zbog svoje izrazite poetičnosti zaslužilo da se nađe na našoj listi. Dante vodi kroz Pakao, Čistilište i Raj istražujući teme greha, iskupljenja i ljubavi, dok istovremeno poziva na duboka razmišljanja i introspekciju.
Ubiti pticu rugalicu, Harper Li (1960): Dirljiva priča, nagrađena Pulicerovom nagradom 1961. o nepravdi i razlikama predstavljenim u malom gradiću 1930-ih. Harper Li je majstorski ispričala priču o povezanosti nevinog detinjstva i surove stvarnosti odraslog sveta.
Stranac, Alber Kami (1952): Suočavanjem sa apsurdom postojanja kroz lik Mersoa koji postaje simbol otuđenosti i besmisla, Kami nas vešto uvodi u egzistencijalistički univerzum glavnog junaka. Ova knjiga je izazov za sve čitaoce da preispitaju svoje vrednosti, ali i percepciju sveta.
Starac i more, Hemingvej (1952): Kratka priča o starom ribaru Santjagu i njegovoj borbi smeštenoj u vodama Kube, oslikava neuništivost ljudskog duha. Hemingvej svojom jednostavnom, ali moćnom prozom istražuje teme hrabrosti, poraza i izdržljivosti, ostavljajući trajni utisak na čitaoce.
100 godina samoće, Gabrijel Garsija Markez (1967): Saga o porodici Buendija u izmišljenom gradu Makondu predstavlja vrhunac realizma, ispričan kroz vekove ispunjene ljubavlju, tragedijama i čudima, u kojima Markez istražuje cikluse istorije, samoće, sudbine, stvarajući nezaboravni literarni univerzum. Za ovo književno delo, autor je 1982. dobio i Nobelovu nagradu za književnost.
Mali princ, Antoan de Sent-Egziperi (1943): Ovaj roman-priča o malom princu sa druge planete istražuje teme ljubavi, prijateljstva, odrastanja ali i pronalaska smisla života kroz oči deteta. Autor nas podseća na važnost očuvanja dečje radoznalosti i čistote u svetu odraslih, gde su najvažnije stvari često nevidljive oku.
Ime ruže, Umberto Eko (1980): Uzbudljiv detektivski roman sa istorijskom fikcijom smešten u srednjevekovni manastir u severnoj Italiji, gde fratar istražuje niz misterioznih ubistava. Ovo je intelektualni triler koji testira granice znanja, cenzure, verske dogme, a sve smešteno u atmosferi gotičke misterije srednjeg veka. Po ovoj knjizi snimljen je i film sa Šon Konerijem u glavnoj ulozi.
Alhemičar, Paulo Koeljo (1988): Najpoznatiji roman brazilskog pisca, prati priču mladog pastira Santjaga na njegovom putovanju u potrazi za blagom koje mu pomaže da otkrije svoju sudbinu. Ovo je alegorija o snovima, skrivenim željama i intuiciji, ali i duhovnom rastu koji inspiriše čitaoce širom sveta.
Gordost i predrasuda, Džejn Ostin (1813): Jedan od najpopularnijih romana engleske književnosti, ljubavna priča koja pripoveda o odnosu između ponosne glavne junakinje Elizabet, i predrasudama opterećenog gospodina Darsija. Kroz duhovite dijaloge i oštru kritiku društva, Ostin istražuje teme ljubavi, braka, ali i društvenih normi u visokom društvu Engleske.
Veliki Getsbi, F. Skot Ficdžerald (1925): Tajanstveni milijarder Džej Getsbi u svojim očajničkim pokušajima da ponovo osvoji ljubav svog života, tema je ovog romana smeštenog u izmišljenom gradu Vest Eg na Long Ajlendu. Ovo je oštra kritika američkog sna i dekadencije džez ere, dok nas istovremeno vodi kroz svet glamura, iluzija, ali i tragedije.
Klasici su neprocenjivo blago koje vredi otkrivati i ponovo čitati, jer svaki put otkrivamo nove slojeve značenja i lepote. Uz ove preporuke, nadamo se da ćete pronaći vremena da se prepustite dražima vrhunskih dela i uživate u nezaboravnom putovanju u različite književne dimenzije.
Foto: Promo