Omaž Rudolfu Nurejevu – Dior men jesen/zima 2024.

Tekst: Danka Grubačić

Životni put legendarnog ruskog baletana Rudolfa Nurejeva inspirisao je Kim Džonsa da pod okriljem Dior-a stvori menswear liniju u kojoj luksuzni kod brenda spaja sa estetikom baletske igre koju je zavoleo uz svog strica.

Ovo je oda puna ljubavi koju vam prenese onaj ko utiče na vaše odrastanje i sazrevanje. U slučaju Britanca Kim Džonsa, dizajnera muške linije modne kuće Dior, to je njegov stric Kolin Džons, nekadašnji plesač Kraljevskog baleta koji je postao priznati fotoreporter. Toliko priznat, da je u jednom trenutku svoje karijere za časopis Time life dokumentovao jedan dan u životu verovatno najvećeg baletskog igrača svih vremena Rudolfa Nurejeva. Za modnu kuću Dior ova reportaža iz 1966. godine ispostavila se kao dragocena – pretvorena je u knjigu sa tvrdim povezom koja je bila poklon za goste Dior menswear ready-to-wear revije na kojoj je prikazana kolekcija za predstojeću jesen-zimu.

Ekstravagancija na jeziku svakodnevice

Cela postavka odvijala se u minimalistički stlizovanom šatoru, na kružnim platformama koje se uzdižu i okreću poput postolja u džinovskoj muzičkoj kutiji, što je bila savršena scenografija za vezu sa životom Rudolfa Nurejeva. Modeli su dočarali sve ono što je bilo dominantno u estetici baletske ikone – od preferiranja londonskih krojeva 60-ih godina, preko azijskih šik detalja, do njegove opčinjenosti performansom, cirkuzantima i šatorima. Dizajner Kim Džons rekao je da je želeo da stvori scensku odeću koja bi mogla da oživi ekstravaganciju kod kuće i to je činio na tragu onoga što je Nurejev pokušavao da učini od baleta, želeći da ga iz elitističkih krugova prebaci u domen popularne kulture.

Napaćeni sjaj blistave karijere

Iako je za sobom ostavio trag zvezde, Rudolf Nurejev imao je težak život. Majka ga je rodila u vozu transsibirske železnice na putu za Vladivostok gde je njegov otac službovao kao politički komesar Crvene armije. Rastao je u tatarskoj muslimanskoj porodici u teškom siromaštvu, u kojoj nije imao nikakvu podršku za svoje umetničke, ali i homoseksualne sklonosti koje su ga vodile kroz život. Oduvek je bio svestan različitosti koju mu je u Sovjetskom Savezu donosilo tatarsko poreklo, zbog čega je 1961. zatražio politički azil u Londonu, uprkos naporima KGB-a da ga u tome spreči. Velika prašina koju je podigao kao prvi sovjetski umetnik koji je usred hladnog rata prebegao na Zapad, srećom, nije ga koštala blistave karijere – postao je prvak Kraljevskog baleta u Londonu, a kasnije i direktor baleta pariske Garnije opere, iako je kod kuće njegova porodica zbog toga platila visoku cenu torture. Imao je svega 46 godina kada je oboleo od side koja mu je osam godina kasnije uzela život.

Polno fluidna balletcore estetika

U svom Pismu plesu koji je kao testament ostavio baletskoj umetnosti, Nurejev je zabeležio – hvala bogu što mi je dao telo za ples. I upravo to telo za ples snažna je potpora Diorove kolekcije. Prvi deo dočarava izgled umetnika koji je, uprkos nezavidnoj startnoj poziciji, odlučan da postane svetski poznati solista, dok je drugi deo odraz njegovog stilskog sazrevanja i oslobađanja koje je nastupilo kada je prebegao na Zapad i postepeno se razvio u modnu ikonu sa kojom žele da se druže Elizabet Tejlor i Džeki Kenedi.

Lajtmotiv kolekcije je veliki šorts, ali i duboko sečene majice i široke pantalone koje se nose ispod kišnih mantila. Ovi komadi na čudesan način su uvezani sa odelima od svile i vune, masivnim kaputima i kimonima, ali i baletanovim omiljenim aksesoarima – platnenim kapama, dokolenicama, te nezaobilaznim svilenim baletankama koje su u centru pažnje. U svim trendovima koji se provlače kroz kolekciju vidiljiva je ogoljena balletcore estetika koja iz perspektive muževnosti koketira sa ženstvenošću, baš kako je to u svom burnom ljubavnom životu činio sam Nurejev.

Foto: Promo

POVEZANE VESTI