Estetika neretko ume da nadvlada suštinu, i retki su oni koji uspeju da pronađu savršen balans između vizije i izvodljivosti.
Još su ređi primeri da se uprkos ograničenjima materijala, tehnologije i budžeta, očuva integritet ideje – a da se kao rezultat dobije komad koji traje, priča i inspiriše. U ovom izdanju 11:11 Razgovora ugostili smo osnivače Tekstura Buro koncepta, iza kojeg stoji kreativni dvojac koji čine Dmitriy Piskun i Alexey Ledenev. Oni svojim radom brišu granice između zanatske preciznosti i slobode. Nisu samo proizvođači nameštaja, već tihi saveznici dizajnera, i pioniri u redefinisanju funkcionalnog prostora.
Zavirite u priču o tome kako je strast pronašla svoj oblik, kako se kuhinja može pretvoriti u kreativnu laboratoriju i zašto je važno znati gde se završava iluzija, a gde počinje dobra izrada.
Kako ste otkrili svoju strast prema dizajnu nameštaja i šta vas svakodnevno inspiriše da stvarate?
Dmitriy: Oduvek su me privlačili arhitektura i dizajn, ali zbog tehničkog načina razmišljanja i nedostatka crtačkih veština nisam mogao da upišem arhitektonski fakultet. Studirao sam inženjerstvo u Novosibirsku, u Rusiji. Već tada sam radio kao asistent dizajnera enterijera i shvatio koliko ima talentovanih arhitekata i dizajnera, ali i koliko malo odgovornih izvođača koji mogu da ožive njihove ideje, posebno u oblasti nameštaja. Moj put je počeo od pozicije konstruktora nameštaja u stolarskoj radionici koja je sarađivala sa vodećim arhitektama i izrađivala složen i luksuzan nameštaj po meri. Upravo tada sam konačno shvatio da želim da se bavim ovom industrijom. Danas me inspirišu talentovani dizajneri sa kojima sarađujemo, kao i činjenica da sam jedan od retkih koji zaista može da realizuje njihove zamisli. Najviše me motivišu složeni projekti koji zahtevaju kreativna rešenja.
Koji dizajnerski komad iz vaše kolekcije priča priču o vama, i na koji način je uticao na vaš kreativni put?
Trenutno nemamo serijske proizvode, ali radimo na tome. Već imamo skice i prototipove serije kuhinja koje planiramo da predstavimo ove godine.
Koji materijali i tehnike su vam ključni za postizanje savršenog spoja funkcionalnosti i estetike?
Za nas je važno da nameštaj bude dugotrajan i jednostavan za korišćenje. Danas postoji mnogo tehnologija koje omogućavaju stvaranje toplog i prijatnog enterijera, koji nije samo estetski privlačan već i praktičan, i može da se prilagodi budžetu klijenta. Najjednostavniji primer je upotreba furnira. On smanjuje potrebu za masivnim drvetom, koje nije samo skupo, već se s vremenom može deformisati. Furnir se može lepiti na MDF (u Srbiji poznat kao Medijapan, pa postoji i šala „Made in Japan”). Ne volim imitacije drveta na iverici, jer takav materijal nije moguće restaurirati i izgleda kao foto-tapet. Zato u našim projektima uglavnom koristimo pravo drvo ili kvalitetan furnir.
Šta vas tera da konstantno preispitujete granice tradicionalnog, i da li postoji neki eksperiment koji je otvorio nove horizonte u vašem radu?
U kompaniji smo dvojica osnivača – Aleksej i ja. Aleksej je zadužen za tehnologiju, proizvodnju i celokupni tehnički deo poslovanja. Ja sam odgovoran za marketing, kreativni pravac, brend i dizajn. Nove tehnologije kod nas često nastaju iz stalnih rasprava – ja smišljam bezbroj ideja koje su tehnički izazovne, a Aleksej traži načine da ih realizuje. Na kraju, otprilike polovina njih uspešno dođe do proizvodnje.
Kako vidite evoluciju dizajna nameštaja u narednim godinama – koje trendove očekujete, a za koje biste voleli da ostanu u prošlosti?
U modernim enterijerima sve češće se pojavljuju elementi brutalizma, što me raduje jer sam veliki ljubitelj tog stila. Mislim da današnji trend ide ka vizuelno jednostavnijim, ali funkcionalnijim prostorima. Akcenat se stavlja na složene forme u detaljima. Savremeni enterijeri su postali mnogo fleksibilniji. Dizajneri se ne boje da kombinuju klasične panelne zidove sa betonom ili toplo drvo sa patiniranim bakrom.
Na koji način integracija modernih tehnologija u tradicionalne tehnike oblikuje vašu svakodnevnu praksu?
Odmah mi pada na pamet jedna mala inovacija koja se možda ne čini značajnom, ali zapravo štedi mnogo vremena i novca. To su Lamello spojevi, koji ubrzavaju montažu nekoliko puta zahvaljujući jednostavnosti sklapanja. Zbog toga ponekad dolazi do zanimljivog paradoksa – sklapate izuzetno kompleksnu i skupu kuhinju, a montaža je jednostavnija nego kod nameštaja iz svima poznatog švedskog maloprodajnog lanca.
Koji su vaši neotuđivi ‘dos and dont’s’ u kreativnom prostoru? Postoji li nešto što nikada ne biste kompromitovali?
Moguće je: skoro sve što ne krši zakone fizike. Uvek tražimo rešenja za naše klijente i pronalazimo kompromise. Nije moguće: obećavati ono što se ne može ostvariti. Budimo realni – nismo čarobnjaci. Ali ako prihvatimo projekat, to znači da tačno znamo kako da ga realizujemo.
Van profesionalne radionice, gde pronalazite inspiraciju i kako ti lični interesi utiču na dizajnerske odluke?
Veoma volim da kuvam kod kuće, i često mi tokom tog procesa padaju na pamet ideje kako da kuhinja bude još praktičnija. Zato smo odlučili da se fokusiramo na razvoj sopstvenih kuhinja – one ne treba da budu samo lepe, već pre svega da pružaju uživanje u kuvanju. Kao proizvođači, uvek prvo razmišljamo o funkcionalnosti, a tek potom o estetici.
Kako se tvoj vaš stil odražava u dizajnu – da li postoji neka autobiografska nota u njima?
Naš glavni princip je da pravimo nameštaj koji traje dugo. Što se tiče sopstvenih dizajnerskih rešenja, koja još ne mogu da prikažem, ona su inspirisana promenom godišnjih doba. Uvek mi je zanimljivo da istražujem nove vizuelne motive i atmosferu mesta koja sam posetio ili o kojima sanjam. Na primer, dugo sam živeo na dalekom severu, i ovde mi nedostaje sneg. Zato bih voleo da vizualizujem kako izgleda ledeno sunčano jutro na -45 stepeni – to je posebna vrsta lepote koju je teško opisati rečima. Na isti način, u enterijerima nije važno samo stvoriti lepe prostore, već i preneti određenu atmosferu i osećaj.
Koji savet bi dali mladim dizajnerima nameštaja koji žele da ostave svoj pečat u ovoj industriji?
Treba da budu tehnički obrazovani i stalno prate savremene tehnologije. Mnogo radova koje dobijamo izgledaju sjajno, ali su, nažalost, neizvodljivi. Da bi to izbegli, dizajneri treba da razumeju materijale, tehnike spajanja delova i druge aspekte proizvodnje. Što bolje dizajner poznaje tehnička ograničenja i mogućnosti, to su veće šanse da će njegova ideja zaista biti realizovana.