Jedna od najvažnijih novih arhitektonskih priča Beograda ne počinje rušenjem stare zgrade, već njenim novim životom.
Zaha Hadid Architects i beogradski Bureau Cube Partners zajedno su osmislili budući Muzej Nikole Tesle, koji će se useliti u nekadašnju Fabriku hartije Milana Vape. Zgrada iz 1924. godine, jedan od značajnih primera industrijske arhitekture grada, tako će postati mesto posvećeno čoveku čije su ideje oblikovale savremeni svet. Možda još zanimljivije od zvučnog potpisa londonskog studija jeste činjenica da ovo nije projekat koji je stigao u Beograd kao gotovo međunarodno rešenje jer iza njega stoji zajednički tim stranih i domaćih arhitekata.
Veliko svetsko ime, ali i domaći partner
Zaha Hadid Architects poslednjih decenija potpisuju neke od najprepoznatljivijih kulturnih građevina na svetu, ali novi Teslin muzej nastaje u saradnji sa domaćim studijom Bureau Cube Partners. Projekat su vodili Manuela Gatto ispred ZHA i Milan Rašković ispred BCP-a, uz velike timove arhitekata i lokalnih inženjera.
Posebno je zanimljivo što je međunarodni konkurs bio anoniman. Žiri, dakle, nije birao između velikih arhitektonskih imena, već između samih predloga, a tek nakon odluke otkriveno je ko stoji iza pobedničkog rada. Od 46 pristiglih rešenja prvo mesto pripalo je upravo zajedničkom projektu ZHA i BCP-a. Prema oceni žirija, najbolje je povezao istorijsko nasleđe Nikole Tesle i starog Beograda sa savremenim gradom. To lokalnom partnerstvu daje mnogo veću težinu od uobičajenog dodatka „u saradnji sa“.
Magnetna polja pretvorena u arhitekturu
Tesline ideje nisu ostale samo tema muzejske postavke. Arhitekte su njegov rad sa magnetnim poljima i bežičnim prenosom energije pretvorile u osnovni jezik zgrade. Eliptične forme šire se oko postojećeg fabričkog dimnjaka, dok novi Trg Nikole Tesle dobija staze, vrtove i javne površine organizovane poput linija elektromagnetnog polja.
Unutra će kružni ulaz voditi ka atrijumu visokom tri sprata, a otvori u nekadašnjim fabričkim zidovima povezivaće različite galerije i vizure. Planirane su istorijske postavke, interaktivni i multimedijalni sadržaji, prostori za privremene izložbe, kao i galerija sa Teslinim električnim transformatorom kapaciteta 12 miliona volti. Projekat obuhvata oko 13.400 kvadratnih metara.
Od fabrike moderne Srbije do muzeja njenog najpoznatijeg pronalazača
Izbor lokacije možda je najlepši deo cele priče. Fabrika Milana Vape otvorena je 1924. kao prva moderna fabrika u Srbiji i danas je zaštićeno kulturno dobro. Umesto da njene fasade, zidovi od opeke i karakteristični svodovi budu uklonjeni, projekat ih zadržava i oko njih gradi novu arhitekturu.
Upravo u tome budući muzej dobija simboliku koju bi teško bilo napraviti od nule: industrijska zgrada nastala u trenutku modernizacije zemlje postaje dom zaostavštine čoveka koji je zamišljao tehnologiju budućnosti. Ako realizacija zadrži kvalitet pobedničkog koncepta, Beograd neće dobiti samo veći prostor za Teslinu zbirku, već novu kulturnu adresu vrednu obilaska i zbog same arhitekture.