„U dvadesetim jedva čekaš da pobegneš u veliki grad, u haos, buku i noćni život, a onda u tridesetim želiš da pobegneš od svega toga i ponovo provodiš vreme u miru i prirodi.“
U novom izdanju rubrike Nekad i sad razgovaramo sa Stefanom Burmazevićem, poznatijim kao Ponoćni Jahač, o detinjstvu, prvim stilskim eksperimentima, pop kulturi koja ga je oblikovala i mestima kojima se uvek vraća. Kroz fotografije, školske uspomene i detalje koji su ostali važni i danas, Stefan otkriva koliko se promenio, ali i šta je u njemu ostalo isto.
Koja fotografija iz detinjstva te najbolje opisuje?
Trenutno, bih rekao ova! Što se bližim godišnjem odmoru to sam sve umorniji i ne mogu opisati koliko ga iščekujem. Odbrojavanje počinje, zevanje prisutno!
Koja osobina, zbog koje si se kao dete osećao drugačije ili nesigurno, danas predstavlja tvoju najveću prednost?
Moram priznati da sam kao dete bio jako odgovoran i organizovan, što je za decu možda malo neuobičajeno. Posle škole sam prvo završavao svoje obaveze, pa onda je na red dolazilo igranje. Obožavao sam da sređujem sobu, uvek sam menjao raspored, čistio, brisao, što je za dečaka možda drugačije ali eto i danas ta organizovanost, i životno i poslovno, je nešto na šta sam ponosan i smatram da je velika prednost današnjice za funkcionisanje.
Kako bi opisao svoj stil sa 15 godina, a kako danas? Šta je ostalo isto, a šta više nikada ne bi obukao?
Hahaha slika ne laže, 15 godina, 8. razred, školska uspomena! Stil, ne postoji, a ne znam ni šta je sa kosicom?! Sećam se da sam u Vrnjačkoj Banji poželeo da probušim uvo, i moji su mi to dozvolili. To mi je tad bilo wow i bio sam jedini u školi koji je to imao, definitivno sam želeo da budem drugačiji. Danas, malo više obraćam pažnju na odeću i stil. Definitivno ta frizurica nije nešto što bih ponovio, slažemo se!
Koji film, emisija, časopis ili fotografija iz detinjstva te je oblikovala više nego što si tada mogao da pretpostaviš?
Neverovatno koliko je naše detinjstvo bilo bezbrižnije, koliko je TV sadržaj, muzika, pružala jednu dimenziju u kojoj smo kao deca uživali i maštali. Ljubav, Navika, Panika, serija koja je obeležila moje školske dane, a koja me je inspirisala i baš iz te serije je i nastao moj nick na Instagramu! Mića – Ponoćni Jahač – Genijalno! Bravo časopis koji nam je bio izvor informacija inostranih zvezda, muzike, dešavanja. Sve to je bio uticaj mog današnjeg muzičkog, filmskog, životnog ukusa.
Koje dve fotografije, iz detinjstva i današnjice bi nam rekle da si i dalje ista osoba.
Dvorište, kuća, moj beg. Neverovatno je koliko se to godinama menja, a u dvadesetim jedva čekaš da pobegneš u veliki grad, u haos, buku, a evo u tridesetim želim da pobegnem od svega toga i ponovo provodim vreme u miru i prirodi.
Koja je najveća estetska ili stilska greška koju si nekada pravio?
Da li svi kad se vidimo u uskim iscepanim pantalonama imamo neku nelagodu i pomisao zašto je to bilo u trendu? Nažalost, nemam fotku da to i dokažem!
Šta si nekada smatrao luksuzom ili uspehom, a danas ti deluje potpuno nevažno?
Veliki grad < Sopstveni mir!
Postoji li komad garderobe ili outfit koji najbolje opisuje Stefana nekad i Stefana danas? Kako izgleda ta transformacija?
Moram priznati da me je majka lepo oblačila, kad pogledam slike, fino sve to izgleda. Starkice, najki patikice, naocare, preslatko! Nekako kad pogledam samo se taj pravac nadogradio danas.
Kada bi mogao da pošalješ jednu poruku sebi sa početka karijere, šta bi mu rekao da ignoriše, a na šta da obrati mnogo više pažnje?
Definitivno da savršeno ne postoji, perfekcionizam koji me uvek negde obuzme ali sam naučio da se nosim sa tim, a da se mnogo više obrati pažnja na sebe i postavi pitanje kako si? – ali zapravo.
Koje fotografije iz svoje prošlosti rado pokazuješ, a koje držiš skrivenim od očiju javnosti? Možemo li otkriti neku od tih tajnih slika?
Ma zaista sve te uspomene su zlata vredne! Zabeleženi trenuci koji nemaju cenu i zaista sam zahvalan mojim roditeljima što su pravili sve te uspomene, da danas možemo sve to ponovo da proživimo. Gledati celu tu evoluciju je predivno. Ali evo, možda jedna za mene jako smešna fotografija, i moja neverovatna želja da baš tako izgledam – školsko slikanje 4. razreda. Jež frizurica – kida!
