Kada arhitekta projektuje sopstveni dom, nestaju uobičajeni kompromisi između ideje, želja klijenta i konačne realizacije.
Upravo zato porodična kuća Aynour Soufrakis, jedne od osnivačica studija DB Architects, pruža možda najiskreniji uvid u način na koji ovaj poznati kairski studio razmišlja. Osnovan 1996. godine, DB Architects vode Aynour i njena braća Helmi i Nouman Soufrakis, gradeći prepoznatljiv izraz kroz slojevito spajanje arhitekture, umetnosti, različitih epoha i bogate palete materijala.
Kuća koja nije morala odmah da bude završena
Vila u kairskom First Districtu nije nastala kao projekat sa preciznim datumom završetka. Aynour ju je razvijala postepeno, menjajući postojeću građevinu i dozvoljavajući da se prostor oblikuje zajedno sa porodičnim životom, novim umetničkim delima i idejama koje su dolazile tokom godina. Umesto da prati ono što je u tom trenutku bilo moderno, kuća je građena kao dugoročan projekat koji može da se menja, dopunjuje i sazreva.
Njena tamnosiva fasada već nagoveštava odstupanje od klasičnih vila u susedstvu. U završnu obradu dodat je mermer, oslanjajući se na staru egipatsku tehniku koja je doprinosila izolaciji, dok je sama kuća prilagođena prirodnom nagibu zemljišta.
Stepenište kao skulptura u kojoj se živi
Najupečatljiviji element enterijera je monumentalno stepenište od orahovine, čije se zaobljene linije šire kroz centralni deo kuće. Iako bi se lako moglo povezati sa ornamentikom secesije, inspiracija je pronađena u aerodinamičnim oblicima aviona i mlaznjaka. Njegova realizacija trajala je oko godinu i po dana: postojeća konstrukcija morala je da bude sačuvana, dok je forma postepeno modelovana dodavanjem i uklanjanjem delova, gotovo kao pri izradi velike skulpture.
Taj proces dobro objašnjava filozofiju DB Architects. Prostor se ne oblikuje jednim efektnim potezom, već kroz odnos proporcija, materijala, zanatskog rada i detalja koji često zahtevaju vreme. Kuća je bogata, ali njena raskoš ne dolazi iz ponavljanja prepoznatljivih luksuznih rešenja. Svaka prostorija ima sopstvenu atmosferu, a drvo, metal, staklo, kamen i tekstil susreću se u neočekivanim kombinacijama.
Enterijer između doma, ateljea i privatne galerije
Gotovo 90 odsto nameštaja Aynour je osmislila posebno za ovu kuću, dok su brojne komade izradile lokalne zanatlije. Tu su klupe od orahovine, ručno oblikovana ogledala, reljefni drveni detalji, neobični kamini i rasveta koja više podseća na umetničku instalaciju nego na standardni element enterijera. Kolekcija umetnina dodatno proširuje priču, povezujući radove egipatskih i međunarodnih autora sa antikvitetima i predmetima pronađenim na putovanjima.
Ipak, kuća nikada ne deluje kao hladan izložbeni prostor. Umetnost ovde nije pažljivo izdvojena od svakodnevice, već je smeštena tamo gde se razgovara, obeduje i okuplja. Upravo u tome leži njen najveći kvalitet: sve što je grandiozno ostaje lično, a svaki neobičan predmet dobija smisao kroz život koji se odvija oko njega.
Ova kairska rezidencija zato nije samo dom svoje autorke. Ona je laboratorija ideja, arhitektonski autoportret i najličniji projekat studija DB Architects. U njoj se jasno vidi ono što ovaj studio danas predstavlja – savremena arhitektura koja ne odbacuje prošlost, ali je ne kopira, koja veruje u zanatsko umeće i koja prostor ne posmatra kao završen prizor, već kao priču koja se godinama razvija.