Kuće Jacquesa Couëllea ne posmatraju se samo spolja.
U njih se ulazi kao u pejzaž, kroz zakrivljene prolaze, nepravilne otvore i prostorije koje više podsećaju na pećine nego na klasične enterijere. Dok je moderna arhitektura 20. veka slavila pravilne linije, geometriju i standardizaciju, Couëlle je birao sasvim drugi put. Gradio je intuitivno, gotovo vajarski, dopuštajući da teren, svetlost i priroda odrede oblik kuće.
Samouki arhitekta izvan svih pravila
Rođen 1902. godine u Marseju, Jacques Couëlle nije imao formalno arhitektonsko obrazovanje. Bio je zaljubljenik u umetnost, prirodne strukture i zanatski rad, a veći deo karijere proveo je stvarajući kuće na jugu Francuske, posebno na Azurnoj obali. Ostao je izvan vodećih arhitektonskih pokreta svog vremena i sebe nije posmatrao samo kao arhitektu, već kao „habitologa“ – nekoga ko proučava način na koji čovek zaista živi u prostoru.
Za Couëllea, kuća nije smela da bude unapred zadat kalup u koji će se stanari naknadno uklopiti. Oblikovala se prema ljudskom telu, svakodnevnim navikama, pogledu, kretanju sunca i karakteru lokacije. Upravo zato u njegovim projektima gotovo da nema oštrih uglova, pravilnih hodnika ili prostorija koje deluju kao ponovljene kutije.
Kuće koje izgledaju kao da su izrasle iz stene
Couëlleov stil danas najčešće opisujemo kao organsku ili skulpturalnu arhitekturu. Zidovi se talasaju, krovovi prate teren, a prozori su postavljeni tako da kadriraju more, vrt ili mediteransku vegetaciju. Beton, kamen, keramika, drvo i kovano gvožđe koristio je tako da površine ostanu taktilne, nepravilne i vidljivo izrađene ljudskom rukom.
Jedan od njegovih najpoznatijih projekata je Castellaras, naselje iznad Kana zamišljeno kao utočište za umetnike, kolekcionare i estete. Njegove kuće, poznate i kao „Les Troglodytes“, oblikovane su kao nastanjene skulpture, sa prostorijama koje izgledaju kao da su isklesane u steni. Među najvažnijim ostvarenjima je i Port-La-Galère kod Théoule-sur-Mera, skriveni kompleks na obali sa zakrivljenim fasadama, terasama i prolazima koji prate crvene stene mediteranskog pejzaža.
Arhitektura koja ponovo deluje savremeno
Decenijama su Couëlleove kuće smatrane ekscentričnim izuzecima, ali upravo ono zbog čega su nekada delovale neobično danas ih čini izuzetno relevantnim. Savremena arhitektura sve više govori o prirodnim materijalima, prilagođavanju terenu, biophilic dizajnu i prostorima koji podstiču osećaj mira. Couëlle je sve to primenjivao mnogo pre nego što je postalo trend.
Njegove vile širom Azurne obale danas pripadaju luksuznoj arhitektonskoj baštini i renoviraju se uz veliki oprez, jer je njihov karakter gotovo nemoguće odvojiti od originalne forme. Najuspešniji enterijeri zato ne pokušavaju da nadjačaju arhitekturu, već je prate kroz oble komade nameštaja, prirodna vlakna, keramiku i zemljane tonove.
Couëlle je bio ispred svog vremena jer je odbijao ideju da sve kuće treba da izgledaju isto. Njegova arhitektura podseća da pravi luksuz nije u kvadraturi ili sjaju materijala, već u prostoru koji pripada mestu na kojem je nastao i ljudima koji u njemu žive.