Christiana Louboutina najčešće posmatramo kroz cipele sa crvenim đonom, ali njegov kreativni svet odavno je mnogo širi od mode.
On je strastveni kolekcionar, zaljubljenik u arhitekturu, enterijere i predmete koji nose trag vremena. Decenijama obnavlja kuće i sa putovanja donosi umetnine, tkanine, keramiku i nameštaj, ne razmišljajući o tome da li se sve savršeno uklapa. Upravo iz te potrebe da stvara prostore sa ličnom istorijom nastao je Vermelho, njegov prvi hotel u Portugalu.
Mesto koje nije želeo da promeni
Melideš je otkrio slučajno, nakon što je godinama boravio u različitim delovima Portugala. Privuklo ga je malo mesto u Alentežu, dovoljno udaljeno od turističke vreve, sa pijacom, niskim kućama i svakodnevicom koja još uvek pripada lokalnim stanovnicima. Umesto da u takvo okruženje smesti hotel koji bi izgledao kao da je stigao iz Pariza, Louboutin je želeo da Vermelho postane deo mesta.
Zato zgrada, iako nova, ostavlja utisak da je oduvek bila tu. Arhitektura se oslanja na tradiciju Alenteža, dok zanatski detalji povezuju Portugal sa drugim krajevima koji su godinama oblikovali Louboutinov ukus. Luksuz se ovde ne dokazuje mermernim lobijem i savršeno neutralnim enterijerom, već vremenom, ručnim radom i predmetima koji imaju poreklo.
Trinaest soba, bez ponavljanja
Vermelho ima samo 13 soba i nijedna nije uređena prema unapred zadatoj formuli. Freske, antikviteti, umetnička dela i komadi iz Louboutinove privatne kolekcije raspoređeni su tako da prostor ne izgleda dekorisano odjednom, već kao kuća koja se menjala kroz generacije. Neke sobe su mirnije, druge pune boja i šara, ali svaka ima sopstveni ritam i identitet.
Posebno mesto zauzima više od 7.000 ručno izrađenih i oslikanih pločica. Uz portugalske zanatlije, na hotelu su radili umetnici i majstori iz Sevilje, Maroka i drugih mesta bliskih dizajnerovoj estetici, dok se uticaj Indije prepoznaje u rezbarenom drvetu, tekstilu i raskošnim ornamentima. Rezultat nije svedena interpretacija lokalnog stila, već slojevita mešavina kultura koje je Louboutin upoznavao tokom putovanja.
Hotel kao najličniji projekat
Crvena boja jeste prisutna, od prozorskih okvira do podova i detalja, ali Vermelho ne deluje kao hotel nastao zbog prepoznatljivosti jednog modnog brenda. Mnogo više liči na otvorena vrata Louboutinovih privatnih kuća: pomalo ekscentričan, pun predmeta koje želite duže da posmatrate i dovoljno nesavršen da biste u njemu mogli da se opustite.
Zato Vermelho nije logičan nastavak kolekcija cipela, već možda najiskreniji portret njihovog autora. Iza crvenog đona nalazi se čovek koji sa jednakom strašću bira oblik potpetice, restaurira staru kuću i spaja predmete iz različitih delova sveta. U Melidešu je sve te interese smestio pod isti krov i napravio prostor koji ne govori samo o njegovom ukusu, već o životu provedenom u sakupljanju priča.