Na slikama Hernana Basa mladići lutaju kroz raskošne enterijere, močvarne pejzaže, napuštene hotele i vrtove koji izgledaju kao da nešto kriju.
Deluju zamišljeno, pomalo izgubljeno i gotovo uvek uhvaćeno usred događaja čiji početak i kraj ne poznajemo. Upravo ta nedorečenost čini svet američkog umetnika toliko privlačnim. Bas ne daje gotove priče, već pažljivo postavlja tragove, ostavljajući posmatraču da odluči da li gleda romansu, misteriju ili scenu neposredno pre katastrofe.
Između nevinosti i iskustva
Rođen 1978. godine u Majamiju, Hernan Bas izgradio je prepoznatljiv slikarski jezik oko figura koje se nalaze na granici adolescencije i odraslog doba. Njegovi junaci su vitki, elegantni i često androgeni, ali nisu samo idealizovani portreti mladosti. U njihovim pogledima i gestovima osećaju se nelagoda, radoznalost i želja za pripadanjem, kao da još uvek ispituju pravila sveta u koji su zakoračili.
Bas otvoreno slika ljude koji ga privlače, ali erotika u njegovim radovima retko je neposredna. Ona se pojavljuje u pogledu preko ramena, blizini dva tela ili trenutku tišine koji traje malo duže nego što je očekivano. Identitet se ne objašnjava, već otkriva kroz atmosferu i detalje. Zbog toga njegove figure istovremeno deluju veoma lično i dovoljno zagonetno da u njima prepoznamo sopstvena iskustva odrastanja.
Dekadencija sa dozom humora
Vizuelni svet Hernana Basa oslanja se na književnost i umetnost kasnog 19. veka, naročito na dekadenciju, simbolizam i priče o ekscentričnim pojedincima koji odbijaju društvena pravila. Njegova platna puna su raskošnih tkanina, egzotičnih biljaka, magle, vode, ruševina i predmeta koji izgledaju kao rekviziti iz predstave. Boja je gusta i slojevita, a prostor namerno prenatrpan, kao da priroda i enterijer pokušavaju da progutaju glavnog junaka.
Ipak, iza melanholije često se krije humor. Bas voli neobične hobije, apsurdne rituale i izmišljene likove toliko posvećene svojim opsesijama da postaju gotovo komični. U seriji „The Conceptualists“ zamišlja umetnike sa krajnje neobičnim metodama rada, blago se poigravajući ozbiljnošću savremene umetničke scene. Taj humor njegovim slikama daje lakoću i sprečava ih da postanu samo lepe, mračne fantazije.
Slika kao priča bez završetka
Bas svoje kompozicije gradi poput isečaka iz romana ili filma. Naslovi često nude važan trag, ali nikada potpuno objašnjenje. Posmatrač stiže usred radnje: neko izvodi ritual, čeka nepoznatog gosta, posmatra čudan prizor ili se odmara nakon događaja o kojem možemo samo da nagađamo.
U novijim radovima umetnik se okreće i savremenom turizmu, privilegijama i želji da se od stvarnosti nakratko pobegne u sigurnost lepih prizora. Njegove slike zato nisu nostalgično povlačenje u prošlost. Ispod raskošnih površina ostaju pitanja o usamljenosti, identitetu i načinu na koji stvaramo sopstvene svetove kada nam postojeći više nije dovoljan. Kod Hernana Basa lepota nikada nije samo ukras. Ona je poziv da priđemo bliže i pokušamo da dešifrujemo ono što je namerno ostalo skriveno.