Postoje knjige koje se čitaju, a postoje i one koje se gotovo slušaju. Dejzi Džouns i Šestorka Tejlor Dženkins Rid pripada ovoj drugoj grupi.
To je roman koji već posle nekoliko stranica počinje da zvuči kao izgubljeni dokumentarac o bendu iz sedamdesetih, sa svim onim što uz takvu priču ide: glasnim gitarama, velikim ambicijama, bekstejdž tenzijama, ljubavima koje komplikuju muziku i muzikom koja komplikuje sve ostalo.
Roman koji zvuči kao muzički dokumentarac
Ono što Dejzi Džouns i Šestorku odmah izdvaja jeste forma. Roman nije napisan klasično, već kao niz intervjua sa članovima benda, producentima, prijateljima i ljudima koji su se zatekli dovoljno blizu da vide kako nastaje legenda. Upravo zbog toga čitalac ima osećaj da ne čita fikciju, već transkript neke davno zaboravljene emisije o bendu koji je postojao, punio arene, snimao albume i onda nestao sa scene u trenutku kada je bio na vrhuncu.
Laguna roman opisuje kao priču o vrtoglavom uspehu legendarnog rok sastava iz sedamdesetih i misteriji njihovog raspada, dok BBC u tekstu o ekranizaciji podseća na to koliko se čitava priča oslanja na atmosferu tog vremena, posebno na dinamiku bendova poput Fleetwood Maca. I zaista, ovde nije presudno samo šta se dogodilo, već ko se čega seća, ko šta prećutkuje i koliko se istina menja kada je svako priča iz svog ugla.
Hemija koja ne može da se kontroliše
U centru romana je Dejzi Džouns, devojka koja krajem šezdesetih stiže u Los Anđeles, ulazi u klubove na Sanset stripu i želi da peva. Ona nije napisana kao savršena heroina, već kao osoba koja istovremeno ima neverovatnu harizmu i mnogo unutrašnjeg haosa. Njena veza sa slavom nije jednostavna. Slava joj daje prostor da bude viđena, ali je istovremeno uvlači u svet u kojem se lako izgubi granica između slobode i samouništenja.
Sa druge strane je Bili Dan, frontmen Šestorke, čovek koji želi kontrolu, stabilnost i veliki uspeh, ali teško prihvata činjenicu da bend postaje veći tek kada u njega uđe Dejzi. Njih dvoje funkcionišu kao dva glasa u istoj pesmi: često se sudaraju, nadmeću, povređuju i inspirišu. Kreativna tenzija između njih jedna je od najjačih tačaka romana, jer Tejlor Dženkins Rid vrlo dobro hvata onu čudnu istinu da velika umetnost ponekad nastaje baš tamo gde odnosi nisu mirni.
Zašto zaboravljamo da bend nije stvaran
Najveći trik ovog romana jeste to što čitalac vrlo brzo počne da veruje u Dejzi Džouns i Šestorku. Ne samo kao likove, već kao bend. Autorka je osmislila čitavu mitologiju oko njih: pesme, albume, turneje, intervjue, kreativne sukobe i trenutke koji zvuče kao delovi muzičke istorije. Zbog toga roman ne ostavlja utisak izmišljene priče, već pronađenog arhivskog materijala o grupi čija je karijera mogla da se desi.
U tome je i njegova posebna privlačnost. Dejzi Džouns i Šestorka nije samo roman o rokenrolu, već priča o tome kako nastaje mit. O tome kako publika pamti bendove, kako ih mediji pretvaraju u legende i kako se iza velikih pesama često kriju odnosi koji su mnogo komplikovaniji nego što deluju sa bine. Zato ova knjiga tako dobro funkcioniše i za one koji vole muziku sedamdesetih, i za one koje više zanima psihologija slave, ljubavi i kreativnog stvaranja.