Ako vam je klasična teretana postala pomalo predvidiva, a traka za trčanje više liči na obavezu nego na dobar trening, možda je vreme da pogledate ka zidu.
Tačnije, ka bouldering zidu. Ova disciplina sportskog penjanja poslednjih godina sve češće privlači ljude koji žele trening koji nije samo ponavljanje vežbi, već kombinacija pokreta, razmišljanja, fokusa i male doze adrenalina. I baš zato bouldering više ne deluje kao nišni sport za one „super spremne“, već kao jedan od najzanimljivijih načina da se pokrenete.
Šta je zapravo bouldering?
Bouldering je oblik penjanja koji se izvodi na nižim stenama ili veštačkim zidovima, bez užeta i pojasa. Umesto toga, ispod penjača se nalaze debele zaštitne strunjače, dok su smerovi kraći, ali često vrlo intenzivni. Cilj je da se popnete od početnog do završnog hvatišta, koristeći određenu rutu, odnosno niz hvatova iste boje.
Na prvi pogled može delovati kao sport u kojem je najvažnije imati jake ruke. U praksi, početnici vrlo brzo shvate da snaga nije dovoljna. Bouldering mnogo više zavisi od ravnoteže, rada nogu, pravilnog rasporeda težine i sposobnosti da „pročitate“ zid pre nego što krenete. Nekada će rešenje biti u tome da stopalo postavite samo nekoliko centimetara drugačije, a nekada da se opustite i prestanete da se grčevito držite za svaki hvat.
U tome je i njegova privlačnost: svaki smer je mali zadatak. Nije samo pitanje da li možete da se popnete, već kako ćete to uraditi.
Zašto ga vole ljudi kojima je dosadila teretana?
Bouldering je trening za celo telo, ali ne izgleda kao trening u klasičnom smislu. Aktivira ruke, ramena, leđa, stomak, noge, prste, kukove i zglobove, ali sve kroz pokret koji ima cilj. Umesto da brojite ponavljanja, pokušavate da rešite smer. Umesto da gledate u sat, razmišljate gde ide leva noga, kako da pomerite kuk i da li možete da dohvatite sledeći hvat bez gubljenja ravnoteže.
Zato ga mnogi doživljavaju kao fizičku aktivnost koja ne zamara mentalno, već upravo suprotno – čisti glavu. Dok se penjete, teško je razmišljati o mejlovima, obavezama i listi stvari koje čekaju kod kuće. Fokus se sužava na sledeći pokret. To je jedan od razloga zbog kojih bouldering ima i snažnu mentalnu komponentu: traži koncentraciju, strpljenje i spremnost da pokušate ponovo.
Tu je i osećaj postignuća. Čak i kada ne završite smer iz prvog puta, svaki mali napredak deluje konkretno. Danas ste stigli do trećeg hvata, sledeći put do petog, a onda odjednom do vrha. Taj osećaj je mnogo zarazniji nego što zvuči.
Kako pravilno početi?
Za prvi put nije potrebno mnogo opreme. U većini bouldering sala možete iznajmiti penjačke patike i magnezijum za ruke. Najvažnije je da ne krenete prebrzo. Počnite od najlakših smerova, zagrejte zglobove, ramena, kukove i prste, i dajte telu vremena da se navikne na novu vrstu opterećenja.
Jedan od najboljih saveta za početnike je da koristite noge više nego ruke. Noge su jače i stabilnije, dok ruke treba da vam pomognu da održite ravnotežu, ne da vas nose kroz ceo smer. Gledajte gde stavljate stopala, pomerajte kukove bliže zidu i pokušajte da ne stežete hvatove jače nego što morate.
Odmor je takođe važan. Bouldering se često sastoji od kratkih, intenzivnih pokušaja, pa je bolje napraviti pauzu između smerova nego ponavljati isti pokret dok se potpuno ne iscrpite. I ne preskačite laganije rute, jer upravo se na njima najbolje uči tehnika.
Možda najlepša stvar kod boulderinga jeste to što ne morate biti „u formi“ da biste počeli. Forma dolazi usput. Prvo naučite da verujete stopalima, zatim da razmišljate pre pokreta, a onda i da pad nije neuspeh, već deo procesa. I možda je baš zato ovaj sport toliko brzo osvojio ljude koji su želeli nešto drugačije.