Postoje lampe koje biramo zato što nam treba svetlo, a postoje i one zbog kojih potpuno drugačije počnemo da gledamo prostor.
Bocci pripada ovoj drugoj kategoriji. Kanadski brend osnovali su 2005. godine u Vankuveru arhitekta Omer Arbel i preduzetnik Randy Bishop, a za nešto više od dve decenije postao je jedno od najprepoznatljivijih imena savremene rasvete. Razlog nije samo upečatljiv dizajn. Bocci je od početka funkcionisao više kao eksperimentalni studio nego kao klasična kompanija koja svake sezone predstavlja novu kolekciju.
Fabrika u kojoj je eksperiment važniji od savršenstva
U Bocci svetu ne postoji jasna granica između dizajnerskog studija, laboratorije i zanatske radionice. Ideje se razvijaju kroz istraživanje stakla, metala, betona, električne energije i drugih materijala, a proces proizvodnje ostaje dovoljno otvoren da materijal može da „odgovori“ na ono što mu dizajner pokušava da nametne. Zato male nepravilnosti nisu nešto što treba sakriti, već često upravo ono što predmetu daje karakter. Svaki komad izrađuje se ručno u Vankuveru, pa dve lampe iz iste serije nikada nisu potpuno identične.
Najbolji primer je čuvena serija 14, prvi Bocci model iz 2005. godine. Dve polulopte od livenog stakla spajaju se u sferu čija tekstura namerno zadržava tragove procesa nastanka. Jedna kugla deluje gotovo diskretno, ali grupisana instalacija može da zauzme čitavo stepenište ili visoki hotelski hol i promeni način na koji prostor doživljavamo.
Za Omera Arbela greška često vodi do bolje ideje
„Slučajnosti su uvek mnogo bolje od namera“, rekao je Arbel opisujući sopstveni način rada, i ta rečenica možda najbolje objašnjava Bocci. Umesto da prvo nacrta konačan predmet pa zatim traži način da ga proizvede, on često postavlja uslove eksperimenta i posmatra šta će materijal uraditi. Nekada rezultat postane proizvod, nekada arhitektonski projekat, a nekada ostane samo beleška za budućnost.
Otuda i neobični nazivi poput 14, 21 ili 75.10. Brojevi nisu marketinška dosetka, već hronologija Arbelovih ideja. Bocci navodi da je do danas zabeleženo 147 koncepata, od kojih je samo deo postao komercijalni proizvod. Upravo zato njihov katalog više liči na arhivu eksperimenata nego na klasičan pregled kolekcija.
Kada svetlo postane deo arhitekture
Isti princip Arbel danas prenosi i na arhitekturu kroz Omer Arbel Office. Studio razvija kuće i druge projekte na pacifičkom severozapadu, ponovo istražujući beton, drvo i nekonvencionalne metode gradnje umesto unapred zadate forme. Granica između lampe, skulpture i zgrade tako postaje sve manje važna.
U tome je verovatno i razlog zbog kog Bocci ima status koji prevazilazi cenu ili luksuzni enterijer. Njihovu rasvetu ne morate posmatrati kao dekoraciju koju dodajete na kraju uređivanja prostora. Mnogo je zanimljivije krenuti obrnutim putem: izabrati jednu snažnu Bocci instalaciju i dozvoliti da ona odredi atmosferu sobe, visinu pogleda i odnos prema nameštaju oko nje. Jer Bocci nije postao relevantan samo zato što pravi luksuzne lampe. Postao je važan zato što je svetlost pretvorio u materijal kroz koji istovremeno istražuje dizajn, arhitekturu, umetnost i zanatstvo.